Novoizabrani iranski predsednik Masud Pezeškijan, koji je pobedio na izborima raspisanim sredinom maja, nakon tragične pogibije bivšeg predsednika Ibrahima Raisija, objavio je svoju spoljnopolitičku viziju pod naslovom "Moja poruka novom svetu" u "Teheran tajmsu", ali razlog zašto se njegov pristup naziva inovativnim i "svežim" prevazilazi način razmišljanja "mejnstrim medija", kao i mnogih alternativnih medija na Zapadu, piše američki analitičar Endru Koribko za sajt "Katehon".
Oba zapadna medijska tabora veruju da je svet striktno podeljen na Zapad i "nezapad", piše Koribko. Zapad predvode SAD, a Kina "nezapadni svet", i njima je, verovatno, suđeno da se sukobe.
I jedni i drugi mediji ogorčeno reaguju na svaki stepen saradnje sa rivalom koji pripada suprotnoj strani. Tako su mejnstrim mediji bili ogorčeni zbog posete mađarskog premijera Viktora Orbana Moskvi, u okviru njegove mirovne misije, dok su alternativni mediji reagovali slično kada je indijski premijer Narendra Modi prošlog leta posetio Vašington.
Do sada su mnogi u ova dva tabora gledali na Iran kao zemlju čija je pozicija unapred određena i poznata. Međutim, Pezeškijan je izjavio da je spreman da poboljša odnose sa protivnicima Irana ukoliko se prema njegovoj zemlji odnose sa poštovanjem.
Pezeškijan je u članku napisao: "Pozdravićemo iskrene napore za ublažavanje napetosti i uzvraćanje dobre vere." Takođe, on je pozvao na proširenje odnosa sa Turskom, Saudijskom Arabijom, Omanom, Irakom, Bahreinom, Katarom, Kuvajtom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Takođe, Pezeškijan želi da proširi saradnju sa Rusijom i Kinom. Treći korak je pokušaj pronalaženja puta za poboljšanje odnosa sa Zapadom. Njegov cilj je je stvaranje stabilnih međunarodnih uslova za stabilan i miran razvoj.
Pezeškijan je, nastavlja američki analitičar, povezan sa "reformističkom" školom iranskih političara, koji se zalažu za postepene promene u iranskoj politici, i u zemlji i inostranstvu, dok njihovi "prijateljski rivali" veruju da bi ove reforme proširile korupciju u zemlju i da bi to na koncu dovelo do instaliranja proameričkog režima. Bez obzira na stavove ove dve frakcije, ostaje činjenica da je svaka na svoj način patriotska i da iranski sistem neće dozvoliti da "izdajnik" dođe na vlast.
Ovo objašnjenje je, dodaje Koribko, neophodno kako bi se raspršile zablude nekih alternativnih medija koji veruju da je Pezeškijan "trojanski konj" SAD.
Sistem izgrađen nakon 1979. godine u Iranu poseduje kontrole koje sprečavaju "izdajnike" da razore zemlju. Ništa važno ne može da se uradi bez odobrenja vrhovnog vođe, koga podržava Korpus iranske revolucionarne garde (IRGC) i druge strukture, koje čine glavni bedem zaštite Iranske revolucije.
Iran će nastaviti da sledi kurs koji je zacrtao Raisi
Činjenica je da Pezeškijan zainteresovan za pronalaženje načina za zbližavanje sa Zapadom ne čini ga "izdajnikom" ideje multipolarnosti, tvrdi Koribko. Kina je u odnosu složene ekonomske međuzavisnosti sa zapadnim zemljama, uprkos tome što je ona jedan od najmoćnijih pokretača multipolarnosti na svetu. Pozicija Indije znači prevazilaženje granica između Zapada i "nezapada", što je pragmatičan pristup, koji Pezeškijan pokušava da imitira.
U stvari, mnogo je više uobičajeno da nezapadne zemlje pokušavaju da uravnoteže svoje odnose sa Zapadom, nego da nemaju nikakve značajne odnose sa Zapadom, tvrdi Koribko, tako da su zemlje poput Irana, Rusije, Severne Koreje i nekoliko drugih izuzetak, a ne pravilo.
Naravno, Zapad često iskorištava te odnose, pomoću kojih želi da stvori nesrazmernu zavisnost, i to putem tržišta, investicija, naoružanja... Takva zamka se može se izbeći ukoliko nezapadni lideri sačuvaju oprezan pristup. Pezeškijan je uveren da Iran može da spreči hibridne pretnje, koje su povezane sa obnavljanjem trgovine sa Zapadom. Ipak, malo je verovatno da će njegove ideje naići na uspeh.
Zapad u celini formuliše politiku prema paradigmi zavisnosti, o čemu svedoče kampanje pritisaka protiv Rusije, Irana ili Severne Koreje.
Prirodno je da zapadni mejnstrim mediji podržavaju ovakvo razmišljanje, ali oni u alternativnim medijima koji zastupaju takve stavove, uglavnom su ideološki motivisani aktivisti, koji su toliko posvećeni multipolarnosti da se nesvesno ponašaju kao veće pristalice multipolarnosti od vodećih multipolarnih zemalja.
Ovo je ključna tačka koju treba imati na umu kada razmišljamo o Pezeškijanu, tvrdi Koribko, i kada procenjujemo stvarne namere koje stoje iza nove spoljne politike Irana. Iranski narod je glasao za njega, jer je želeo da izabere "reformistu", koji će postepeno menjati i unutrašnju i spoljnu politiku zemlje. Ali, iranski narod zna da ne treba očekivati ništa drastično zbog strogog sistema kontrole svih aktera iranske politike.
Ako Zapad odbije njegove predloge, kao što se očekuje, Iran će jednostavno nastaviti da sledi spoljnopolitički kurs koji je zacrtao Raisi i ništa se neće promeniti.
Najviše što može da se desi, smatra američki analitičar, jeste povećanje bilateralne trgovine i smanjenje napetosti sa Zapadom.
Kako zaključuje Koribko, Pezeškijan samo pokušava da promoviše mir, što dovoljno govori o njegovom ličnom integritetu.