Svet
"Euroklir" potvrdio da daje zamrznuta ruska sredstva Ukrajini
Prva uplata od 1,55 milijardi evra Evropskom fondu za Ukrajinu biće izvršena u julu 2024. godine, saopšteno je iz ove kompanije
Depozitar i svetska kuća za kliring "Euroklir" sa sedištem u Briselu potvrdila je da će konfiskovati kamate na zamrznuta ruska sredstva koja drži i da će novac prebaciti Ukrajini.
"U julu 2024. godine, Euroklir će izvršiti prvu uplatu od 1,55 milijardi evra Evropskom fondu za Ukrajinu nakon nedavne implementacije uredbe EU o vanrednom doprinosu", navodi se u saopštenju "Euroklira".
Odluka je usledila nakon višemesečnih razmatranja među zemljama EU i G7 o tome kako da iskoriste milijarde dolara koji pripadaju ruskoj centralnoj banci, a koja su zamrznuta kao deo sankcija u vezi sa Ukrajinom.
Saopštenje je deo izveštaja o finansijskim rezultatima za prvu polovinu 2024. godine, koji je otkrio da je zamrznuta ruska imovina generisala 3,4 milijarde evra od 4 milijarde evra kamate koje je klirinška kuća prikupila tokom perioda od šest meseci.
Nakon oporezivanja, neočekivani prihod iznosi 1,7 milijardi evra od čega će 1,55 milijardi evra biti poslato Ukrajini.
Ostatak će biti "ostavljen po strani kao tampon protiv sadašnjih i budućih rizika". Ukupno 836 miliona evra biće plaćeno Belgiji na ime korporativnih poreza, dodaje se u saopštenju.
"Euroklir" je naveo da nastavlja da "marljivo sprovodi međunarodne sankcije na rusku imovinu".
EU je zamrzla oko 210 milijardi evra državne imovine koja pripada ruskoj centralnoj banci u sklopu sankcija uvedenih Moskvi zbog sukoba u Ukrajini. Najveći deo sredstava se drži u privatnom depozitaru. Klirinška kuća je ranije izvestila da je imovina prošle godine generisala oko 4,4 milijarde evra kamata.
U junu je Savet EU za spoljne poslove saopštio da će obezbediti neočekivani prihod od zamrznutih ruskih fondova koji će biti dostupni Ukrajini.
Prva tranša biće iskorišćena za kupovinu municije i protivvazdušnih sistema, navodi se u saopštenju, dodajući da će do kraja godine biti prebačeno još milijardu evra.
Neke članice G7, poput SAD i Velike Britanije, zalagale su se za potpunu zaplenu ruske imovine. Zabrinutost oko zakonitosti takvog poteza dovela je do odluke da se umesto toga iskoriste kamate prikupljene sredstvima.
Rusija je više puta ukazivala da bi sve radnje preduzete protiv njene imovine predstavljale "krađu", insistirajući da bi zaplena sredstava ili slični potezi prekršili međunarodno pravo i doveli do odmazde.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je ove nedelje da bi "nelegalni pokušaji pljačke Ruske Federacije" naneli ogromnu štetu međunarodnom finansijskom sistemu.
