Svet
FSB objavio nova dokumenta o operaciji "Valkira": Kako je Vermaht pokušao da ubije Hitlera (FOTO)
Pokušaj ubistva 20. jula 1944. nije bio prvi, već je bilo više od 40 atentata na Hitlera, koje je Firer preživeo nekim čudom. Suprotno popularnom verovanju da su nacisti bili isključivo pristalice Hitlera, mnogi su njegovu politiku smatrali pogubnom za Nemačku
Pre tačno 80 godina, 20. jula 1944. godine, u sedištu Firerovog skloništa u Rastenburgu (Istočna Pruska) dogodio se najpoznatiji atentat na Adolfa Hitlera. Nemačka vojska je pokušala da ubije Firera kako bi spasila Nemačku od katastrofe.
Naime, pokušaj ubistva 20. jula 1944. nije bio prvi. Već je bilo više od 40 atentata na Hitlera, koje je Firer preživeo nekim čudom. Suprotno popularnom verovanju da su nacisti bili isključivo pristalice Hitlera, mnogi su njegovu politiku smatrali pogubnom za Nemačku.
Otpor je kulminirao pre 80 godina sa operacijom "Valkira", a Nemci nikada tako nisu bili blizu svrgavanja diktatora kao tog 20. jula 1944. godine.
Zaverenici su detonirali bombu tokom sastanka Hitlera i vojske u njegovom štabu Volfšance, u istočnoj Pruskoj, ali je vođa Trećeg rajha preživeo.
Hitler je bio samo povređen, a zavera je propala, dok je većina njenih učesnika pogubljena.
Tokom tog dana ugušeni su nastupi zaverenika u Nemačkoj i okupiranom delu Francuske, a likvidirani su neki od najaktivnijih učesnika, na čelu sa pukovnikom fon Štaufenbergom.
Nakon toga je usledio progon šireg kruga ljudi umešanih u pokušaj državnog udara. Brojke se razlikuju, pa su tako nacistički sudovi uhapsili hiljade ljudi, dok su stotine pogubili.
Neki visoki nemački vojni lideri, za koje se sumnjalo da su učestvovali u zaveri, ili barem da je nisu prijavili, bili su primorani da izvrše samoubistvo ili su likvidirani putem insceniranih samoubistava, uključujući feldmaršale fon Klugea i Romela.
Zamenik direktora Odeljenja za nauku i obrazovanje Ruskog vojnoistorijskog društva (RVIO) Denis Špoljanski ocenio je da likvidacija Hitlera u julu 1944, možda, ne samo da ne bi donela koristi SSSR-u, već je mogla i da pogorša situaciju.
"Moguće je da bi zaverenici pristali na primirje sa SAD i Velikom Britanijom kako bi preusmerili svoje borbeno spremne jedinice sa Zapadnog fronta protiv Crvene armije", rekao je Špoljanski.
Istoričar je naglasio da bi Nemci, da su se pomirili sa Zapadom, u zamenu za eliminaciju Hitlera, kao i za povlačenje nemačkih trupa iz Francuske, Belgije, Holandije i, moguće, Danske, mogli da prebace deo svojih borbeno spremne snage sa Zapadnog fronta na Istočni, što bi pogoršalo situaciju Crvene armije.
On je istakao da, u slučaju da je Hitler ostao na vlasti, niko od zapadnih lidera ne bi se odlučio na separatni mir, zbog toga je sam SSSR svesno napustio očiglednu ideju o organizovanju likvidacije Firera.
"Zanimljiva činjenica je da danas znamo da je Sovjetski Savez planirao i pokušaj ubistva Hitlera u početnoj fazi rata, ali da je oko 1943. Staljin odustao od te ideje, jer je verovao da je Hitler toliko demonizovana figura da je više jednostavno nemoguće naći pogodnog antagonistu koji bi ujedinio koaliciju", objasnio je.
FSB objavila nove arhivske materijale o okolnostima atentata na Hitlera
"Hteli su da ubiju vođu nacističke Nemačke Adolfa Hitlera krajem juna - početkom jula 1944. eksplozijom bombe na prezentaciji nemačke pešadijske opreme", rekao je svojevremeno Hans Ratenhuber, bivši šef njegovog ličnog obezbeđenja i bivši šef Carske službe bezbednosti.
Federalna služba bezbednosti Rusije (FSB) skinula je oznaku tajno i objavila nove arhivske materijale o okolnostima atentata na Hitlera, a među ovim dokumentima su i kopije svedočenja grupenfirera SS Ratenhubera, koje je on dao državnim bezbednosnim agencijama SSSR-a posle Velikog otadžbinskog rata.
Konkretno, pokušaj ubistva bio je planiran "krajem juna, početkom jula 1944", a prema rečima Ratenhubera, planirano je da se Hitleru pokažu novi tenkovi na autoputu ispred zamka Kleshajm, kod Salcburga, kao i nove vojne uniforme i novo ofanzivno pešadijsko oružje.
"Zaverenici su nameravali da u opremu pešadije ugrade bombu. Ali i od toga se odustalo", precizirao je Ratenhuber.
Kako je dodao, odustalo se i od atentata na Hitlera bombom u njegovoj rezidenciji Berghof, u Bavarskim Alpima, "pošto se grupa zaverenika plašila, kako je otkriveno tokom ispitivanja, da neće moći da pobegne iz oblasti Obersalcberg zbog preduzetih mera bezbednosti".
