Stručnjaci sa Zapada upozoravaju: Nova trka u naoružanju biće znatno kompleksnija

Rusija bi na postavljanje američkih raketa u Nemačkoj, mogla odgovoriti raspoređivanjem dodatnog strateškog naoružanja uperenog prema SAD, a potezi dveju država mogu dovesti do dalje eskalacije ocenjuje Rojters.

Podsećanja radi, Pentagon je 10. jula najavio da će u Nemačkoj početi sa postepenim raspoređivanjem krstarećih raketa "tomahavk", protivaraketnih sistema SM-6 i hipersoničnog oružja u razvoju. Iako se u osnovi radi o konvencionalnom naoružanju, poznato je da "tomahavk" može biti naoružan nuklearnom bojevom glavom što dodatno doprinos povećanju tenzija.

Sa druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin je još krajem juna najavio da će Rusija nastaviti proizvodnju raketa kratkog i srednjeg dometa, kao odgovor na neprijateljske akcije SAD.

"Sada znamo da SAD ne samo da proizvode ove raketne sisteme, već su ih donele u Evropu, Dansku, da ih koriste u vežbama. Ne tako davno je objavljeno da su na Filipinima" rasporedili te sisteme, izjavio je ruski lider još pre zvanične potvrde Pentagona o raspoređivanju raketa u Nemačkoj.

Ruski odgovor Americi: Putin najavio proizvodnju novih raketa

Sve ovo dovešće do nove trke u naoružanju, a prema pisanju Rojtersa ovaj put će, pored Rusije i SAD, u njoj učestvovati i Kina.

"Realnost je da i Rusija i SAD preduzimaju korake za koje veruju da će povećati njihovu bezbednost, bez obzira da li to ide na štetu druge strane", rekao je Džon Volfštal bivši zvaničnik za kontrolu naoružanja SAD i član Federacije američkih naučnika.

"Kao rezultat toga, svaki potez koji naprave SAD ili Rusija vrši pritisak na protivnika da odgovori na neki način - politički ili vojno. To je definicija trke u naoružanju", ocenjuje on i dodaje da razmeštanje američkih raketa u Nemačkoj predstavlja "signal uveravanja za evropske saveznike, a ne korak koji daje značajnu vojnu prednost".

"Moja jedina briga u vezi sa raspoređivanjem ovih sistema je da oni možda neće povećati našu vojnu sposobnost, ali će sigurno povećati rizik od toga da bi kriza mogla da se ubrza i izmakne kontroli", poručuje Volfštal.

Sličan stav u intervjuu za britansku agenciju izneo je i Urlih Kuen, stručnjak za kontrolu naoružanja za Instituta za istraživanje mira i bezbednosne politike iz Hamburga.

"Iz ruske perspektive, ako rasporedite tu vrstu oružja u Evropi, ono može da stvori strateške (preteće) efekte - za ruske komandne centre, političke centre u Rusiji, za aerodrome i piste na kojima su smešteni ruski strateški bombarderi", rekao je on.

Zbog toga Rusija može odgovoriti, navodi Kuen, raspoređivanjem dodatnog strateškog naoružanja uperenog prema teritoriji SAD.

Odgovor Kine

Svako razmeštanje ruskih i američkih raketa srednjeg dometa može podstaći dodatno jačanje Kine, odnosno njenog arsenala ove vrste oružja, pogotovo jer ova država nije bila obavezana Ugovorom o nuklearnim snagama srednjeg dometa koje su SAD i SSSR sklopili 1987. godine.

Budući da je bila slobodna da razvija svoj raketni arsenal, prema izveštaju Ministarstva odbrane SAD iz 2023. godine procenjuje se da Kina ima oko 2.300 raketa sa dometom od 300 do 3.000 km i oko 500 dometa između 3.000 i 5.000 km.

Trka u naoružanju na Dalekom istoku: Kina razvila novi radar, Japan testirao hipersoničnu raketu

Kako se navodi, upravo je zabrinutost od kineskog raketnog potencijala bila jedan od glavnih razloga zbog kojih su se SAD 2019. povukle iz pomenutog sporazuma sa Rusijom, a Vašington je već napravio početni korak u cilju raspoređivanja raketa srednjeg dometa u savezničkim državama na azijskom kontinentu.

Tako su u aprilu, tokom dvonedeljnih vežbi na Filipinima, SAD prvi put rasporedile rakete zemlja-zemlja u stranoj državi.

"Ovo neće biti trka u naoružanju sa dva učesnika - Rusijom i SAD (sa saveznicima) - biće mnogo kompleksnija od toga", rekao je Kuen i naglasio da postoji mogućnost uključivanja Kine i drugih američkih saveznika u Aziji - Južne Koreje i Japana.