Azerbejdžan je optužio EU da tretira ovu zemlju kao "vatrogasca", jer sklapa samo kratkoročne gasne ugovore, uprkos tome što je od Bakua tražila da značajno poveća izvoz ovog energenta, prenosi "Fajnenšel tajms".
Bakuu je potrebna dugoročna sigurnost kako bi obezbeduo finansijska sredstva za povećanje proizvodnje gasa u Kaspijskom moru, izjavio je ambasador Azerbejdžana u EU Vakif Sadikov.
"Ne možemo biti vatrogasac koji samo šalje gas", rekao je Sadikov. "Potrebni su nam dugoročni ugovori kako bismo mogli da zatražimo dugoročno fininasiranje od banaka".
Brisel i Baku su 2022. godine postigli dogovor o povećanju godišnjeg izvoza gasa Azerbejdžana u EU.
Sadikov kaže da EU ne želi da potpiše dugoročne ugovore zbog želje bloka da smanji potrošnju fosilnih goriva i dostigne nultu emisiju gasova staklene bašte do 2050. godine.
EU se obavezala da će do 2040. smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 90 odsto.
Azerbejdžan bi trebalo da bude domaćin godišnjeg samita COP o klimi u novembru ove godine.
Generalni direktor američke konsultantske kuće "Strajf" i bivši američki ambasador u Azerbejdžanu Metju Brajza rekao je da je neopohodno da EU finansira proizvodnju, jer Azerbejdžan ne može da obezbedi dovoljnu proizvodnju gasa.
Između januara i juna Azerbejdžan je izvezao 6,4 milijarde kubnih metara gasa u zemlje EU, što iznosi oko četvrtine svoje ukupne proizvodnje, prema podacima vlade u Bakuu.
Na samitu evropskih lidera prošle nedelje, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da će izvoz u EU ove godine dostići 13 milijardi kubnih metara.
Da bi se ispunio cilj do 2027. godine, trebalo bi proširiti i gasovode u Južnom gasnom koridoru (SGC) između Azerbejdžana i Evrope.
Brisel nije u mogućnosti da finansira projekat zbog promena pravila 2021, koja sprečavaju da se infrastruktura za fosilna goriva finansira iz budžeta EU.
Kompanija "Južni gasni koridor" radi na investicionom planu uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj. EBRD je, međutim, saopštila da finansiranje projekta mora da bude usklađeno sa ciljevima Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015.