Tačka na višemesečno nagađanje o kandidaturi Džozefa Bajdena za novi mandat stavljena je u potpunoj tišini, reklo bi se u četiri zida Bele kuće i to ne vanrednom konferencijom za novinare ili obraćanjem javnosti, već objavom na društvenoj mreži.
"Verujem da je u najboljem interesu moje partije i zemlje da se povučem i fokusiram na obavljanje mojih dužnosti tokom mandata", objavio je na društvenoj mreži Iks aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden.
Šta se dogodilo da kočoperni Bajden, koji je nakon debakla u prvoj debati sa Trampom rekao da će se povući jedino ako ga na to pozove Gospod Bog, ipak odustane od trke za novi predsednički mandat?
Pozivajući se na svoje izvore, mediji prenose da za vikend Bajdena nije posetio Gospod Bog, već dva člana Demokratske stranke Majk Donilon i Stiv Ričeti. Kako piše "Politiko", oni su ga ubedili da napusti predsedničku trku tako što su ga obavestili o padu donacija za kampanju i pokazali mu rezultate anketa, nakon čega je shvatio da ne može da pobedi u novembru.
Ali, ko je zaista kumovao Bajdenovom povlačenju?
Duboka država pokazala da je ona Bog u Americi
Sigurno je da dva savetnika koja su se sastala sa njim nisu ubedila Bajdena da se povuče, već su samo bili kanal za to, kaže politikolog Aleksandar Pavić.
"Bajdena su na povlačenje primorale iste strukture duboke države koje su ga i do sada držale na vlasti i to onda kada su procenile da im je on preveliki teret", smatra Pavić.
Bajden je izgubio podršku Demokratske stranke, odnosno njenog kongresnog vođstva i njenog lidera iz senke, Baraka Obame, kaže novinarka Ljiljana Smajlović, autorka emisije "Relativizacija".
"Uplašili su se izbornog poraza i rešili da nateraju Bajdena na povlačenje, iako su davno pre debate znali, odnosno morali da znaju, da je njegova kognitivna sposobnost u dramatičnom padu", kaže Smajlović za RT Balkan.
Napominje da je jasno da je Bajden prisiljen da ode i da je zbog toga ogorčen, a kao dokaz navodi da se to vidi već po tome što nikoga iz stranačkog rukovodstva, pa čak ni osoblje Bele kuće, nije obavestio o svojoj odluci pre nego što je objavio tvit.
"Bio je ogorčen što je Demokratska stranka tri nedelje strateški 'curila' informacije o sve većem broju kongresmena koji ga napuštaju, dok je on nastojao da te informacije drži u tajnosti. Na kraju više nikome nije mogao da veruje sem najužoj porodici", navodi naša sagovornica.
Pavić ukazuje da, iako je debata sa Trampom je poljuljala pozicije Bajdena poprilično, definitivno ga je eliminisao atentat na Trampa.
"To je postala prelomna tačka nakon koje je bilo nemoguće da ga Bajden nadalje satanizuje, a počeli su i da mu otkazuju i donatori podršku", kaže Pavić za RT Balkan.
Navodi da je duboka država do tada čak bila spremna da Bajdena izgura za novi predsednički mandat, te da bi nakon polaganja zakletve verovatno našli način da se on povuče.
Mnoge demokrate pohitale su da podrže Kamalu Haris za kandidaturu, uprkos tome što nema jaku popularnost u stranci.
To što je Harisova već dobila javnu podršku za kandidaturu imalo je drugu funkciju, ukazuje Pavić.
"Da Harisova nije dobila javnu podršku, raspala bi se Bela kuća, jer ne bi imala ni trunke legitimiteta. Samim povlačenjem Bajdena je izgubila legitimitet, jer imamo predsednika koji je to samo formalno. Na vrhu američke piramide je vakum kakav nikad nismo imali", ocenjuje Pavić.
Faktor Baraka Obame
Obama, za koga mnogi smatraju da je već vukao konce iza senke zajedno sa Hilari Klinton, nije hteo da se definitivno ofira i podrži Harisovu, ukazuje Pavić.
"Oni će verovatno da ispitaju sve mogućnosti koje su im na raspolaganju pre demokratske konvencije. Obama je dovoljno iskusan kao i duboka država koja njega podržava nema razloga da se sada potpuno definišu. Do konvencije Demokratske stranke radiće sigurno razne ankete da vide da li postoji bolje rešenje od Kamale", kaže naš sagovornik.
Smajlović sa druge strane ocenjuje da je Obama za sebe izabrao položaj neutralnog i nepristrasnog brokera unutarstranačkih nesuglasica u Demokratskoj stranci, neku vrstu vrhovnog arbitra.
"Saradnicima je u nedelju dozvolio da medijima 'procure' informaciju o njegovom stavu da taj dan pripada samo Bajdenu i iskazivanju poštovanja za njegovu 'nesebičnu žrtvu', odricanje od lične vlasti u korist američke nacije i da on smatra neprimerenim da već na prvu vest o povlačenju Bajdena pokaže da je sve vreme iza scene agitovao za to povlačenje", smatra Smajlović.
Podseća da je Obama dao podršku Bajdenu posle debakla u debati sa Trampom, ali i tada je bilo jasno da je Bajden na tu polovičnu podršku morao da čeka skoro ceo jedan dan i da to zapravo nije njegova konačna reč.
Šta će Bajden da radi do novembra?
Sudbina Bajdena više nije u njegovim rukama, jer se povukao iako to nije hteo, ocenjuje Pavić.
"Zabrinjavajuće je to što postoji mogućnost da onima koji su izdejstvovali njegovo povlačenje to ne bude dovoljno. Možda će hteti da izazovu još veću krizu kako bi Kamali veštački podigli rejting i da na taj način Bela kuća i dalje ostane relevantna", kaže Pavić.
Naš sagovornik ukazuje na to da Bajden više nema autoritet i da njegovo ponašanje zavisi od njegovog okruženja i dubokih struktura koje su ga podržavale.
Upozorava da će ko god bude razgovarao s Bajdenom, od domaćih i stranih političara znati da on neće biti predsednik.
"Zato je pitanje da li će duboka država uopšte pustiti Bajdena da ostane u Beloj kući do novembra i da li će napraviti možda neku vanrednu situaciju da izbora uopšte ne bude", ukazuje Pavić.
O tome kako će Demokratska stranka da se ponaša prema Bajdenu nakon povlačenja, Smajlović kaže da ipak neće reći ništa ružno.
"U zamenu za 'dobrovoljno' povlačenje, na koje ga je iza kulisa prisiljavala Nensi Pelosi koja je puštala da procure informacije o tome šta kolege misle o njemu, Demokratska stranka sada više nijednu ružnu reč o Bajdenu neće reći. Sada će da ga veliča i da pronalazi šekspirovsko herojstvo u gestu na koji je naterala", zaključuje Smajlović.