Svet

"Demokratski štit" Ursule fon der Lajen: Kako Evropa namerava da nastavi s cenzurom

Koncept "digitalnog demokratskog štita" izgleda da još nije osmišljen do kraja, ali se čini da on predstavlja prirodni nastavak antiruske politike EK pod Ursulom fon der Lajen
"Demokratski štit" Ursule fon der Lajen: Kako Evropa namerava da nastavi s cenzuromGetty © Thierry Monasse/Getty Images

Niko nije očekivao da Evropska komisija pod drugim mandatom Ursule fon der Lajen odjednom napravi zaokret od 180 stepeni (odnosno 360, kako bi to rekla Analena Berbok) po pitanju svoje rusofobne politike, a potvrda da sve ostaje po starom došla je i u vidu nedavne objave EK na Iksu.

Komisija u objavi citira fon der Lajenovu, koja je ocenila da je EU "potrebna sopstvena namenska struktura za suprotstavljanje strane manipulacije informacijama i strano mešanje".

Javnosti još nije jasno kako bi tačno izgledao tzv. demokratski štit, kako je nova (i stara) šefica EK nazvala tu inicijativu, a izgleda da nije jasno ni Evropskoj komisiji.

Međutim, ono šta jeste jasno je da glavna meta te inicijative ostaje – Rusija.

Koncept "demokratskog štita" su pokušali da objasne programski koordinator Iren Sančez i saradnik za politiku instituta Evropski savet za inostrane odnose Jorgos Verdi u tekstu objavljenom uoči izbora za Evropski parlament, odnosno krajem maja ove godine. 

U tekstu se navode već viđene prakse cenzure sadržaja, kao i praksa pribankinga koja je uvedena u okvirno isto vreme, a koju bi cinik mogao opisati kao preventivnu indoktrinaciju evropskog stanovništva zarad tobožnje zaštite od "ruskih" dipfejkova

"Euronjuz" je takođe u maju pisao da bi "demokratski štit" EU mogao da se gradi na osnovama Zakona o digitalnim uslugama – istog onog za koji se izvršna potpredsednica EK za digitalno doba i konkurenciju Margaret Vestager požalila da društvena mreža Iks Ilona Maska ne poštuje, i za koji čuveni milijarder smatra da predstavlja prave dezinformacije.

Takođe vredi napomenuti da je Mask tvrdio da mu je Evropska unija "ispod žita" ponudila sporazum o tajnoj cenzuri sadržaja na Iksu. Dok su ga druge društvene mreže navodno prihvatile, Mask ga je odbio.

Međutim, malo je verovatno da će "demokratski štit" biti otporan i na propagandu EU i evropskih saveznika, poput masovne kampanje Pentagona koju je raskrinkao Rojters, a u okviru koje su SAD nastojale da odvrate stanovništvo Filipina i drugih azijskih zemalja od vakcina "Sinovaka" šireći neistine o kineskim vakcinama, i pritom dovodeći u opasnost život miliona ljudi u jeku pandemije kovida 19. 

Još je manje verovatno da će on biti trpeljiv prema izveštajima o vezama Ursule fon der Lajen i "Fajzera", od kojeg su neke članice EU primorane da kupe daleko više vakcina nego što im je potrebno.

Čini se da će se tzv. "demokratski štit" ponovo svesti na borbu "protiv ruskih i kineskih dezinformacija (zapadnim) dezinformacijama", kako je potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin opisao angažman Džejmsa Rubina na tlu Starog sveta. 

Međutim, problem sa suzbijanjem "ruskih dezinformacija" je to što su one često tačne, kako je zaključilo britansko "Partnerstvo za otvorene informacije", a na šta je podsetio nezavisni novinar Kit Klarenberg u nedavnom razgovoru s Ljiljanom Smajlović.

image