Rat protiv ruskih reči: Kako su Ukrajinci ukidali jezik kojim govori većina stanovništva

Posle "Evromajdana" 2014. godine, novi kijevski režim uz podršku Zapada pokrenuo je kampanju za ukidanje svega što je rusko, uključujući i jezik.

U poslednjem pouzdanom istraživanju o jezičkoj raznolikosti u Ukrajini 2021. godine, koji je sproveo Centar za društveni monitoring, otkriveno je da više od 65 odsto stanovništva Ukrajine svakodnevno komunicira na ruskom jeziku.

Međutim, uprkos tome i činjenici da član 10 ukrajinskog Ustava garantuje "slobodan razvoj, upotrebu i zaštitu ruskog i drugih jezika nacionalnih manjina u Ukrajini", ruski je na zakonodavnom nivou Ukrajine ograničen od 2014, kada je dan nakon Majdana, Rada izglasala ukidanje zakona "O principima državne jezičke politike" iz 2012. godine, kojim je ruskom jeziku dodeljen status regionalnog jezika u svim oblastima u kojima je bio maternji jezik za najmanje 10 odsto stanovništva.

Kao rezultat toga, izbili su masovni protesti na istoku Ukrajine, gde je stanovništvo koje govori ruski bilo u većini, zbog čega vršilac dužnosti predsednika Aleksandar Turčinov tada nije odobrio odluku Rade.

Ipak, četiri godine kasnije, u februaru 2018, zakon o regionalnom statusu ruskog jezika je stavljen van snage kada je Ustavni sud Ukrajine naveo da je taj zakon u suprotnosti sa Ustavom.

Četiri godine kasnije, u oktobru 2022. godine, šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov jasno je izjavio da ukrajinske vlasti moraju da ukinu ruski jezik.

"Ruski jezik mora potpuno nestati sa naše teritorije kao element neprijateljske propagande i ispiranja mozga našem stanovništvu", rekao je on.

Njegova izjava je u potpunosti odražavala politiku kijevskih postmajdanskih elita, koje su više puta menjale zakone i preduzimale korake ka potpunoj zabrani upotrebe ruskog jezika.

Važna promena dogodila se u junu 2016. godine, kada je ukrajinski parlament usvojio izmene i dopune zakona "O televiziji i radio-difuziji", propisujući da najmanje 60 odsto TV i radio-programa mora da bude na ukrajinskom jeziku.

Od jula 2024. godine udeo programa na ukrajinskom jeziku na nacionalnim kanalima treba da bude najmanje 90 odsto, a na regionalnim kanalima – najmanje 80 odsto.

Došlo je i do velikih promena u oblasti obrazovanja. U septembru 2017. godine, ukrajinski parlament je usvojio novu verziju "Zakona o obrazovanju", koja predviđa postepenu zabranu ruskog i jezika drugih nacionalnih grupa u obrazovnim ustanovama.

Rada je u aprilu 2019. usvojila predlog zakona "O obezbeđivanju funkcionisanja ukrajinskog jezika kao državnog", a 15. maja, pet dana pre isteka predsedničkog mandata, dokument je potpisao Porošenko i ukrajinski je određen kao jedini zvanični državni jezik. Prema ovom zakonu, nastojanja da se uvede višejezičnost smatrala bi se pokušajima da se nasilno promeni ili obori ustavni poredak.

Poslednjih godina je sve veći broj ljudi sankcionisan zbog govorenja ruskog jezika.

U julu 2023. nastavnik matematike iz Dnjepropetrovska (ukrajinske vlasti su ovaj grad preimenovao u Dnjepar) kažnjen je sa 3.400 grivni (oko 90 evra) zbog nepoštovanja zakona.

Državni komesar za zaštitu jezika Taras Kremin je za ukrajinski "Radio svoboda" rekao da će to "poslužiti kao još jedan podsetnik građanima Ukrajine koji obavljaju profesionalne dužnosti u različitim oblastima, posebno u obrazovanju, trgovini i transportu, da je neophodno da se pridržavaju zakona o jeziku".

Neposredno pre toga, protiv nastavnice filozofije sa Državnog poreskog univerziteta u Irpenu primenjene su još oštrije mere.

Prema ukrajinskom Kanalu 24, koji je citirao predstavnike univerziteta, profesorka Ljubov Vorobjova je suspendovana sa posla jer govori ruski.

U februaru 2023. godine je izbio skandal na univerzitetu u Volinskoj oblasti, gde je jedan od nastavnika držao predavanja samo na ruskom jeziku i ignorisao žalbe studenata. Slična situacija se desila i na Državnom univerzitetu za trgovinu i ekonomiju u Kijevu.

Taksista iz Kijeva je takođe ostao bez posla u oktobru 2023. godine jer je govorio ruski. Kada je odbio da pređe na ukrajinski, putnici su se pobunili, a tom čoveku je suspendovana dozvola i otpušten je.

Nove ukrajinske zakonodavne mere protiv ruskog jezika naišle su na protivljenje kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu.

Za Ukrajince je ovo bilo posebno osetljivo pitanje jer je pre samo nekoliko godina ruski bio izuzetno rasprostranjen.

Prema podacima koje je objavio Centar za socijalni monitoring u avgustu 2021. godine, više od 60 odsto Ukrajinaca govorilo je ruski kod kuće, 27,1 odsto građana Ukrajine koristi ruski isto koliko i ukrajinski, 13,6 odsto uglavnom komunicira na ruskom, a 11,3 isključivo na ruskom.