Svet
Još jedna diplomatska pobeda Kine: Kako je Peking pomirio Fatah i Hamas i pomrsio konce Izraelcima
Sporazum o "nacionalnom jedinstvu" Palestinaca iznenadio je mnoge, a Pekingu doneo novu diplomatsku pobedu na Bliskom istoku
Kineski zvaničnici uspeli su da postignu ono što je malo ko verovao da je moguće - pomirili su 14 zavađenih palestinskih organizacija, među kojima se nalaze i dve najznačajnije, Fatah i Hamas.
Sporazum, koji je dovršen u utorak u Kini nakon trodnevnih intenzivnih pregovora, postavlja temelje za "privremenu vladu nacionalnog pomirenja" koja će vladati posleratnom Gazom, rekao je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji.
Hamas je na pregovorima predstavljao visoki zvaničnik te organizacije Musa Abu Marzuk, koji je sporazum nazvao "istorijskom prekretnicom", dok je Fatah predstavljao potpredsednik te organizacije Mahum el Alul.
Mustafa Barguti, generalni sekretar Palestinske nacionalne inicijative, jedne od organizacija koje su potpisale deklaraciju, za "Al Džaziru" je rekao da taj sporazum ide "značajno dalje" od prethodnih postignutih dogovora.
On je istakao da su četiri glavna elementa deklaracije uspostavljanje privremene vlade nacionalnog jedinstva, formiranje ujedinjenog palestinskog rukovodstva uoči budućih izbora, slobodni izbor novog Palestinskog nacionalnog saveta (parlamenta) i opšta deklaracija o jedinstvu u suočavanju sa tekućim izraelskim napadima.
Formiranje vlade nacionalnog jedinstva je posebno važno, naglasio je Barguti, jer "sprečava pokušaje Izraela da stvori neku vrstu kolaboracionističke strukture protiv palestinskih interesa".
Pomalo neočekivana deklaracija iz Pekinga podseća na slični sporazum koji su početkom 2023. postigli Iran i Saudijska Arabija, takođe uz posredstvo Kine. Peking je tako još jednom pokazao da je "tihi diplomatski džin", koji bez previše pompe može da posreduje u postizanju sporazuma između zavađenih strana na Bliskom istoku.
Spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović za RT Balkan ističe da je Kina sila u usponu, koja svoj uticaj u svetu širi mirnim putem, što joj daje značajan kredibilitet da posreduje u rešavanju sukoba.
"To se pokazalo i u sporazumu između Irana i Saudijske Arabije, a sada dolazi možda još veći problem, a to je sukob između jevrejske države i Arapa, i Kina je tu sada napravila jedan značajan korak koji budi nadu da bi moglo da dođe do rešavanja palestinskog pitanja", ističe on.
Korkodelović navodi da je ovaj sporazum pripreman mesecima unazad, kao i da su Kinezi čitavim pregovorima pristupili krajnje oprezno, znajući da diplomatija na Bliskom istoku može da bude veoma izazovna.
"Do sada su na pomirenju Palestinaca radile arapske zemlje, to je bilo regionalno pitanje. Sada to postaje šire pitanje, u smislu da se njime sada bavi pre svega Kina kao stalna članica Saveta bezbednosti UN. Tu je i Rusija, koja je uključena u kontakte sa palestinskim organizacijama", dodaje naš sagovornik i podseća da je Moskva takođe pregovarala sa palestinskim organizacijama.
Podele u palestinskom taboru
Palestinske političke organizacije već decenijama muku muče sa unutrašnjim podelama, koje su u velikoj meri uticale na njihovu sposobnost da pruže koordinisani otpor izraelskoj okupaciji.
Palestinsko jedinstvo počelo je da puca još krajem osamdesetih godina, kada je Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO), predvođena Fatahom i njegovim liderom Jaserom Arafatom, počela pregovore sa Izraelcima - što je naišlo na neodobravanje radikalnijih pokreta, poput Hamasa, koji su odbili da priznaju Državu Izrael i pregovore sa njenim zvaničnicima.
Nakon Arafatove smrti, povlačenja izraelskih snaga iz Gaze i neočekivane pobede Hamasa na parlamentarnim izborima u Palestini početkom 2006, konflikt pokreta i Fataha je eskalirao.
Sukob palestinskih frakcija doživeo je vrhunac sredinom 2007, kada je između Fataha i Hamasa izbio kraći oružani sukob, koji je okončan podelom Palestine - Fatah je sačuvao kontrolu nad Palestinskom upravom u Zapadnoj obali, dok je Hamas ovladao čitavim Pojasom Gaze.
Dve strane su u više navrata pokušale da reše nesuglasice i postignu sporazum o pomirenju, ali do toga tokom poslednjih deceniju i po ipak nije došlo. Okončanje sukoba je delovalo najrealnije tokom 2014, kada su dve strane postigle sporazum o formiranje zajedničke vlade, ali se na kraju i taj pokušaj izjalovio.
Izrael je u više navrata pokušao da spreči pomirenje palestinskih pokreta, pre svega kroz svoj nepokolebljivi stav da neće sarađivati sa bilo kojom palestinskom vladom koja uključuje Hamas.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je 2012. izjavio da predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas mora da izabere između "mira sa Izraelom i mira sa Hamasom", pošto ne može da ima i jedno i drugo.
Nevolje za Tel Aviv
Vest da su palestinske frakcije postigle sporazum uz posredstvo Kine očekivano je naišla na negativne reakcije u Izraelu, čiji su zvaničnici oštro osudili deklaraciju iz Pekinga.
"Umesto da odbaci terorizam, Mahmud Abas prihvata ubice i silovatelje iz Hamasa, otkrivajući svoje pravo lice", napisao je izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac na Iksu, dodajući da sporazum neće stupiti na snagu pošto će "Hamas biti uništen".
Međutim, čini se je upravo Izrael, odnosno njihova krvava kampanja protiv Hamasa u Gazi, najzaslužniji za pomirenje zavađenih palestinskih organizacija, koje su konačno shvatile da podeljene ne mogu da se suprotstave izraelskoj vojsci.
"Postoji vrlo jasan osećaj da ono što Izrael radi zaista preti svima. U tom smislu, osećaj jedinstva u suprotstavljanju Izraelu je ovde vrlo jasan", rekao je Barguti nakon potpisivanja deklaracije.
Američki zvaničnici ranije su nagovestili da bi Palestinska uprava mogla da preuzme upravljanje Pojasom Gaze po okončanju rata. Međutim, Izrael je to odbio, ne iznoseći alternativni predlog za budućnost te palestinske enklave. Nakon pomirenja Fataha i Hamasa, šanse da će Izraelci prihvatiti takvo rešenje još su manje.
Međutim, sporazum predstavlja značajan poraz za Tel Aviv, kom će sada biti znatno teže da koristi proverenu taktiku "zavadi pa vladaj" kako bi držala palestinske pokrete pod kontrolom.
Glavno pitanje koje se postavlja nakon pekinške deklaracije je i da li će postignuti sporazum zaista biti sproveden, ili će ostati samo mrtvo slovo na papiru kao i veći broj ranijih dogovora, poput onih iz 2011-12, 2014. i 2017. godine.
Međutim, činjenica da iza sporazuma stoji velika sila poput Kine, kao i teška situacija u kojoj se palestinski narod nalazi od izbijanja rata u Gazi 7. oktobra prošle godine, deklaraciji iz Pekinga daju težinu koju raniji sporazumi nisu imali.
Borislav Korkodelović veruje da činjenica da Kina stoji iza sporazuma znači da on ima dobre šanse da opstane, kao i da Peking međunarodnim problemima pristupa metodično i razmišlja na duži rok.
"Mnogi su bili sumnjičavi kakav će biti odnos Teherana i Rijada nakon sporazuma, međutim, on se održava već godinu i po dana. Iran je u okviru tog sporazuma počeo da normalizuje odnose sa drugim saveznicima Saudijske Arabije", objašnjava Korkodelović.
Nekadašnji izraelski ministar spoljnih poslova Aba Eban poznat je po svojoj izjavio da Palestinci "nikada ne propuštaju priliku da propuste priliku". Stanovnicima Zapadne obale i Gaze ostaje samo da se nadaju da će ishod pekinškog sporazuma ipak biti drugačiji.
