Svet
Sve zbog zajma za Ukrajinu: EU bi da rusku imovinu neograničeno drži zamrznutom
Amerika je bila među državama koje su tražile "veći stepen predvidivosti" kad je reč o vraćanju zajma
EU će danas razmatrati neograničeno produženje sankcija na državnu imovinu Moskve, nadajući se da bi to ublažilo zabrinutost SAD zbog planova da se sredstva ruske centralne banke iskoriste za finansiranje zajma Ukrajini vrednog 50 milijardi dolara, koji je odobren prošlog meseca.
"Fajnenšel tajms" (FT), naime, javlja da će se ambasadori 27 država članica sastati danas kako bi razgovarali o predlogu Evropske komisije za "neograničenu imobilizaciju sredstava Centralne banke Rusije".
Ove sankcije se, trenutno uvode na svakih šest meseci, što među saveznicima EU stvara zabrinutost da zajam neće biti u potpunosti otplaćen.
Nedostatak takve predvidivosti bio je veliki kamen spoticanja za SAD, koje su pre potpisivanja zajma od Evrope tražile čvršća uveravanja da će rusku imovinu vrednu 190 milijardi u belgijskom depou hartija od vrednosti "Euroklir" zadržati zamrznutom do vraćanja kredita, ili dok Rusija pristane na reparacije.
Neograničeno produženje sankcija, navodi se u dokumentu u koji je FT imao uvid, "pružilo bi partnerima iz G7 najveći stepen predvidivosti" u pogledu otplate zajma od 50 milijardi dolara koji je odobren prošlog meseca. Plan je, naime, da se krediti otplate dobicima po osnovu imovine.
Lideri G7 složili su se, naime, u junu da izdaju Ukrajini zajam do 50 milijardi dolara koji će biti otplaćen od budućeg profita dobijenog od zamrznutih sredstava ruske centralne banke. Samo sredstva zamrznuta u "Eurokliru", na primer, generisala bi oko 3 milijarde evra profita godišnje.
U dokumentu u koji je FT imao uvid, pominje se i druga opcija — produženje produženja sankcija sa šest meseci na tri godine, ali zvaničnici priznaju da je izglednije će samo prva varijanta naići na odobrenje Vašingtona.
"Opcija jedan je jedina opcija. Teško je, ali to je jedini put koji daje sigurnost i koji je izvodljiv", rekao je za FT upućeni izvor.
Zemlje G7 takođe debatuju kako da podele odgovornost za zajam od 50 milijardi dolara, a to pitanje bi trebalo ponovo da se pojavi i na sastanku ministara finansija G7 na marginama sastanka G20 u Rio de Žaneiru.
Preovlađujuća ideja je da zemlje preuzmu udeo zajma otprilike proporcionalan njihovom BDP-u, pri čemu bi EU i SAD dale po 20 milijardi dolara, a Kanada, Velika Britanija i Japan preostalih 10 milijardi dolara. Ukoliko zemlje EU ne podrže produženje sankcija, Evropska komisija bi u početku mogla da izda veći udeo zajma od "do 40 milijardi evra", tvrde dvojica zvaničnika EU, dodajući da bi se udeo mogao umanjiti, kada druge zemlje preuzmu obaveze.
