Svet
Kako bi mogla da izgleda spoljna politika Kamale Haris: Bajden 2.0 ili nešto novo?
Harisova nema mnogo iskustva u spoljnoj politici i verovatno će se u velikoj meri oslanjati na svoje savetnike, navodi portal "Risponsibl stejtkraft"
Nakon što je obezbedila podršku dovoljnog broja delegata na demokratskoj konvenciji, potpredsednica SAD Kamala Haris izvesno će postati kandidat te partije na predsedničkim izborima u novembru.
Dakle, kakvu bi spoljnu politiku mogli da očekujemo od američke potpredsednice, ukoliko pobedi na izborima - nastavak politike aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena ili nešto novo?
Prema pisanju portala "Risponsibl stejtkraft", spoljna politika predsednice Haris bi, očekivano, u velikoj meri predstavljala nastavak politike aktuelne administracije, uz nekoliko potencijalnih razlika.
Taj portal podseća da Harisova nema mnogo iskustva u spoljnoj politici, ni iz perioda provedenog u Senatu ni na mestu potpredsednice, kada je uglavnom bila zadužena za izvršavanje zadataka koje joj je dodelio predsednik.
Jedan od zadataka bio je suočavanje sa uzrocima migrantske krize u Latinskoj Americi, koja je dovela do do porasta broja ilegalnih migranata u SAD, u čemu se Harisova baš i nije proslavila.
Tokom svog mandata u Senatu, Harisova je glasala protiv pružanja podrške saudijskom ratu protiv Huta u Jemenu, a protivila se i prodaji oružja Rijadu. Ona je kritikovala Trampa zbog povlačenja iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa.
Kada je reč o Izraelu, Harisova je bliska vodećoj izraelskoj lobisitkoj organizaciji AIPAK, a iako je tokom rata u Gazi bila nešto oštrija u kritici izraelskih udara na tu palestinsku enklavu, ona je uglavnom pratila liniju Bajdenove administracije.
"Risponsibl stejtkraft" navodi da bi ona tokom kampanje mogla da zauzme nešto kritičniji stav prema Izraelu, prevashodno kako bi obezbedila podršku glasača arapskog porekla u ključnim kolebljivim državama.
Kada je reč o Ukrajini, Harisova je bila još lojalnija politici svog šefa, uglavnom ponavljajući iste fraze i koristeći iste argumente u korist podrške Ukrajini kao i Bajden.
"SAD će nastaviti da snažno podržavaju Ukrajinu. I mi ćemo to činiti koliko god bude potrebno", izjavila je ona tokom minhenske bezbednosne konferencije početkom godine.
Potpredsednica navodno u velikoj meri zavisi od svojih spoljnopolitičkih savetnika, tako da vredi pažljivije pogledati razmišljanje njenog sadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost, Filipa Gordona, koji bi verovatno služio u tom svojstvu ako Harisova bude izabrana.
Gordon je veteran Klintonove i Obamine administracije sa iskustvom u radu na evropskim i bliskoistočnim pitanjima. Bio je jedan od američkih pregovarača odgovornih za postizanje nuklearnog sporazuma sa Iranom. Nakon što je napustio vladu, postao je jedan od najglasnijih branilaca tog sproazuma.
Gordon je u svojoj knjizi "Izgubiti dugu igru: Lažno obećanje promene režima na Bliskom istoku" kritikovao intervencionističku politiku SAD tokom poslednjih 70 godina, uključujući i za vreme Obamine administracije, tvrdeći da takva politika šteti i Americi i pogođenim zemljama.
Neki analitičari vide Gordona u ulozi glavnog savetnika Kamale Haris kao ohrabrujući znak da bi njena spoljna politika mogla da bude napredak u odnosu na Bajdenovu, navodi američki portal.
Međutim, "Risponsibl stejtkraft" zaključuje da ne bi trebalo očekivati značajnije promene u američkoj spoljnoj politici ako Harisova bude pobedila u novembru, kao i da ona će ona najverovatnije nastaviti sa kursom koji je zacrtao aktuelni predsednik.
