Ukrajini ne bi trebalo dozvoliti da se pridruži EU dok Kijev i Varšava ne reše svoje nesuglasice oko masakra u Drugom svetskom ratu, u kojem su ukrajinski nacistički kolaboracionisti pobili desetine hiljada Poljaka, rekao je ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš.
Pitanje Volinskog masakra dugo je bilo ključna tačka u ukrajinsko-poljskim odnosima, uprkos podršci Varšave Kijevu u sukobu sa Rusijom. Procenjuje se da je između 40.000 i 100.000 Poljaka ubijeno od strane Ukrajinske pobunjeničke armije (UPA), koja je sarađivala sa Trećim rajhom u Volinskoj i Galicijskoj oblasti 1943. i 1944. godine.
Poljski parlament je 2016. godine Volinjski masakr proglasio "genocidom".
Dok su Vladimir Zelenski i poljski predsednik Andžej Duda zajedno prisustvovali događaju u čast sećanja na žrtve Volinja 2023. godine, Kijev do sada nije bio voljan da masakr naziva genocidom, tvrdeći da takav zločin može da počini samo država, dok zverstva su izvršile pobunjeničke jedinice.
Poljski ministar odbrane je u intervjuu za televiziju Polsat rekao da, iako Poljska namerava da podrži Ukrajinu koliko god je to moguće, "nije sve savršeno u našim odnosima zbog nerešenih istorijskih pitanja", posebno kada su u pitanju zločini ukrajinskih nacionalista protiv Poljaka.
"Neće biti ulaska Ukrajine u Evropsku uniju ako se Volinsko pitanje ne reši", naglasio je on.
On je ponovio da ispunjenje težnji Ukrajine ka EU zavisi od toga da li će ekshumirati tela žrtava Volinskog masakra. Ovo je istakao i ministar spoljnih poslova Pavle Jablonski u jesen 2023, kada je rekao da "bez rešenja ovog pitanja... Ukrajina ne može sanjati o pridruživanju Evropskoj uniji", i da je to rešenje za "dugotrajno pomirenje sa Ukrajinom".
Zelenski je obećao da će ukinuti moratorijum na ekshumaciju 2019. godine, a traganje za ostacima žrtava je nastavljeno iste godine u Lavovu, nakon što je Poljska pristala da obnovi spomenik gerilcima UPA na svom tlu koji su prethodno uništili vandali.
Ukrajina je podnela zahtev za članstvo u EU u februaru 2022. nakon eskalacije sukoba sa Rusijom i dobila je status kandidata za članstvo u EU u junu iste godine.
EU je u junu 2024. otvorila zvanične pregovore o pridruživanju sa Kijevom, iako je članstvo Ukrajine i dalje na dugom štapu, a zvaničnici u Briselu zahtevaju da Ukrajina učini više u borbi protiv masovne korupcije i sprovede niz drugih reformi.