Svet
Slučaj "Kraudstrajk": Upozorenje na opasnosti bezgotovinske trgovine?
Prema rečima uzbunjivača iz "Gugla" Zaka Vorisa, ovo je prava tempirana bomba, koja samo čeka da eskplodira
Veliki mejnstrim mediji su do sada igrali ključnu ulogu u globalnom ratu protiv gotovine, koji nikad nije zvanično objavljen, ali u kome je propaganda, kao i u svim drugim ratovima, vitalno oružje, piše novinar posvećen globalnim finansijama, ekonomskim i geopolitičkim temama Nik Korbišli za sajt "Nejked kapitalism".
Prošlonedeljni globalni kompjuterski krah uzdrmao je poverenje pojedinih britanskih medija u ideju bezgotovinskog društva. U petak je ažuriranje sadržaja kompanije za sajber bezbednost "Kraudstrajk" izazvalo pad miliona "Majkrosoftovih" sistema širom sveta, što je dovelo do onemogućavanja rada banaka, kompanija za platne kartice, avio-kompanija, bolnica i ugostiteljskih preduzeća. Svi oni bili su suočeni sa izborom: ili da prihvate plaćanja u gotovini, ili da čekaju da se sistemi oporave.
Ovo je, na primer, izazvalo poseban haos u Australiji čija je vlada podsticala preduzeća na bezgotovinsko poslovanje, kaže Korbišli. Neki australijski marketi jednostavno su zaključali vrata.
Predavač sajber bezbednosti na Univerzitetu Merilend Ričard Forno izjavio je za magazin "Vajrd" da je prekid rada pokazao ranjivost sistema bezgotovinske ekonomije:
"Softverski lanci nabavke su i ranije bili ozbiljna briga za sajber bezbednost i potencijalna tačka neuspeha", tvrdi Forno. "S obzirom na današnje događaje, uz malo sreće, možda bi svet konačno mogao da shvati da je naše moderno društvo zasnovano na informacijama i da to počiva na veoma ranjivoj osnovi, koja ne uzima u obzir bezbednost."
U martu su građani Britanije mogli da osete ranjivost bezgotovinske ekonomije, nakon što su istog dana pali platni sistemi dva najveća lanca supermarketa u zemlji, "Tesko" i "Sajnsbjuris". Tada, kao i u prošli petak, gotovina je predstavljala vitalni rezervni mehanizam za građane i preduzeća, primećuje Korbišli. Gotovinsko plaćanje daje otpornost celokupnom sistemu plaćanja u zemlji. Drugim rečima, gotovina se koristi i u slučaju da nestane struje, tokom sajber napada ili prekida u softveru.
Ovo je lekcija, koju centralna banka u Švedskoj, očigledno ponovo uči, dodaje ovaj novinar. Nakon što je odigrala ogromnu ulogu u uklanjanju gotovine iz švedske privrede, "Riksbank" sada pokušava da smanji štetu koju je sama prouzrokovala. To nije jedina skandinavska centralna banka koja je označila rizik od ranjivnosti digitalnih sistema plaćanja.
U 2022. godini, Banka Finske je preporučila da korišćenje gotovinskih plaćanja bude garantovano zakonom. Kao i sve nordijske zemlje, Finska je uglavnom ekonomija bez gotovine. I, kao i Švedska, sada je počela je da uviđa rizik od bezgotovinske trgovine.
Uloga zapadnih medija u ratu protiv gotovine
Tu lekciju sada uče i neki od uticajnih medija u Britaniji. Četiri najveće novine u zemlji, "Gardijan", "Dejli telegraf", "Tajms" i Dejli mejl", objavile su članke o tome kako je globalni tehnološli kolaps pokazao ranjivost društava u kojima se ne koristi gotovina.
Godine 2007, kada su bezgotovinska plaćanja tek počinjala da se koriste, za španskog ekonomistu Giljermo de la Dehesa, zaposlenog u "Goldman saksu", gotovina je bila izvor svih zla, o čemu je napisao članak za "Pais", u kome je tvrdio: "Bez gotovine, živeli bismo u mnogo sigurnijem, manje nasilnom svetu, sa povećanom društvenom kohezijom, budući da je gotovina glavni podsticaj za sve ilegalne aktivnosti."
Godine 2013, "Masterkard" je finansirao istraživanje o prisustvu štetnih materija i klica na novčanicama. Kao što je nemački finansijski novinar Norbert Haring dokumentovao u članku "Kako je `Masterkard` izmislio zdravstveni rizik od gotovine", globalni mediji su uradili ostatak posla.
Si-En-En je 28. marta ove godine izvestio: "Ako ste mislili da se prljavi novac nalazi samo na računima u of-šor bankama, proverite svoj novčanik. Istraživanje Univerziteta Oksford otkrilo je u proseku 26.000 bakterija na novčanicama."
Švajcarski "Blik" je 26. marta pisao: "Mnogi Švajcarci, čak 64 odsto, smatraju gotovinu nehigijenskom." Britanski "Metro" je tvrdio: "Više od polovine Britanaca strahuje od klica sa novčanica, i to sa dobrim razlogom."
Pandemija je odigrala veliku ulogu u prihvatanju bezgotovinskog plaćanja. Ipak, u isto vreme, količina gotovine u opticaju je rasla u mnogim oblastima. Kada je počela pandemija, centralne banke širom sveta zabeležile su nagli porast količine gotovine podignute sa bankomata i, istovremeno, zabeležile nagli pad upotrebe gotovine u transakcijama. Ljudi su i dalje želeli gotovinu, ali kao način na koji će čuvati svoj novac van bankarskog sistema u vreme krize.
U nekim zemljama, uključujući Britaniju i Španiju, upotreba gotovine je umereno povećana u poslednjih nekoliko godina, primećuje Korbišli. Međutim, mediji širom sveta su nastavili da objavljuju članke, kolumne i tekstove koji su demonizovali gotovinu i predviđali njenu skoru smrt.
Tempirana bomba koja čeka da eskplodira
Tek sada se pojavljuju sumnje, jer prekidi digitalnih sistema plaćanja postaju sve češći. Sama činjenica da su neke od najvećih britanskih novina, kao i druge medijske organizacije širom sveta, počele da izveštavaju o tome, predstavlja važnu promenu. "Gardijan", na primer, primećuje da je prošlonedeljni prekid u digitalnom plaćanju pokazao "opasnosti od bezgotovinskog društva."
Prošle godine, gotovinska plaćanja u Britaniji povećana su prvi put posle jedne decenije, navodi se u "Gardijanovom" članku. Opao je i broj ljudi koji nikad ne koriste gotovinu, ili je koriste manje od jednom mesečno.
U Kini i SAD, pojedina preduzeća su kažnjena zbog neprihvatanja gotovine. U Britaniji preduzeća mogu da biraju koje oblike plaćanja će prihvatiti, a koje ne.
U maju je, u uvodniku, "Gardijan" upozorio da će upravo najugroženiji u društvu da plate cenu bezgotovinske ekonomije. Izbacivanje gotovine najteže pogađa one koji su najviše ugroženi, dodao je ovaj list. Prema istraživanju Uprave za finansijsko ponašanje iz 2020. godine, većinom su to oni bez obrazovnih kvalifikacija i oni sa lošim zdravstvenim stanjem.
Preduzeća treba dobro da razmisle pre nego što odbiju gotovinsko plaćanje, naglašava Korbišli. Vlade moraju da osiguraju da oni koji žele da koriste gotovinu nastave da je koriste.
Prerano je reći da li je globalni prekid u petak bio rezultat nevine, ali suludo skupe greške, ili nečeg mnogo goreg. Ali, neke od niti ove priče su blago rečeno, sumnjive. Tako je "Kraudstrajk" lansirao tvrdnje da je ruski hakerski napad uzrok kolapsa u petak, iznedrivši novu teoriju zavere.
Postoje indicije da je neispravan drajver, koji je bio uzrok globalnog prekida rada digitalnih plaćanja već postojao na "Vindous" sistemima, upozorava Korbišli.
Prema rečima uzbunjivača iz "Gugla" Zaka Vorisa, ovo je "prava tempirana bomba", koja samo čeka da eskplodira.
