Pripreme za budućnost ili nešto drugo: Zašto Kina "tajno" gomila rezerve sirovina?
Kina ubrzano akumulira ogromne "tajne" rezerve sirovina, metala i energetskih resursa pripremajući se za moguće geopolitičke promene u budućnosti, prenosi "Ekonomist".
Iako je to politika koju kineska vlada vodi decenijama, uvoz osnovnih resursa prošle godine je oborio rekorde, uprkos visokim cenama.
Tako je uvoz svih vrsta proizvoda povećan za 16 odsto u 2023. godini i šest odsto u prvih pet meseci ove godine.
List ukazuje da Ministarstvo poljoprivrede SAD predviđa da će do kraja tekuće vegetacijske sezone kineske zalihe pšenice činiti 51 odsto i kukuruza 67 odsto svetskih rezervi, što je povećanje od pet i 10 odsto u odnosu na 2018. godinu.
Veruje se da su ovi iznosi dovoljni da pokriju jednogodišnju potražnju. Osim toga, zalihe soje, najvećeg kineskog poljoprivrednog uvoza, udvostručile su se od 2018. na 39 miliona tona, a očekuje se da će dostići 42 miliona tona do kraja sezone.
Na sličan način, rezerve sirove nafte povećane su ove godine za 900.000 barela dnevno, što je pomoglo da se kineske zalihe približe 1,3 milijarde barela.
Poređenja radi, SAD imaju 800 miliona barela u svojim strateškim rezervama.
Priprema za nepovoljan scenario
Kao pojašnjenje za takav scenario, mediji ističu da se Peking još više sprema "za neprijateljski geopolitički teren", posebno na mogućnost da nova administracija Donalda Trampa pokuša da blokira ključne isporuke Kini.
U tom smislu, ukazuje se da je poslednjih godina povećanje akumulacije strateških rezervi podstaknuto zbog tri geopolitička događaja.
Prvi se odnosi na carine, koje je 2018. godine uveo tadašnji predsednik Tramp na kineski izvoz vredan 60 milijardi dolara godišnje, što je primoralo Peking da tarifira uvoz američke soje.
Osim toga, tu je pandemija kovid 19, koja je poremetila lance snabdevanja, povećavajući cenu materijala.
Konačno, sukob u Ukrajini, koji je "naduvao" cene i pokazao "volju" SAD da uvedu embargo.
"Ekonomist" ističe da ovo gomilanje zabrinjava Amerikance, ne samo zato što bi moglo da podigne cene sirovina, već zato što su resursi koje Kina traži od vitalnog značaja za preživljavanje u slučaju oružanog sukoba.