Svet
Esfigmen, NATO i Sveta Gora: Šta stoji iza policijske akcije koju traži vaseljenski patrijarh
Akcija policije na teritoriji Svete Gore, kako bi se iselili neposlušni monasi, može da napravi opasan presedan i ugrozi njenu autonomiju, a državnom aparatu Grčke otvori vrata da ga koristi uvek kada to ovoj članici NATO-a bude odgovaralo, kaže za RT Balkan prof. dr Zoran Čvorović
Ako je suditi po izveštajima grčkih medija, jedino što stoji između izvođenja opsežne policijske akcije na Svetoj Gori i mogućih novih nereda pred zidinama "pobunjenog" manastira Esfigmen jeste odluka sveštene zajednice Svete Gore da takvu akciju ne dozvoli.
Tačnije, kako je preneo grčki portal "Prototema", sveštena zajednica je zatražila detaljnija objašnjenja policije koja je podnela zahtev da uđe na teritoriju monaške republike sa oklopnim vozilima i većim brojem pripadnika organa reda kako bi iselila stotinak monaha iz Esfigmena – manastira koji je decenijama u raskolu pre svega sa Carigradskom patrijaršijom.
Iguman Metodije iz Esfigmena poručio je da bratstvo neće sedeti skrštenih ruku i da će pružiti otpor nasilnom iseljenju. Što je mnoge podsetilo na pokušaj iseljenja iz 2013. godine i tadašnje priče o buradima baruta u svetinji koje su monasi navodno bili spremni da dignu u vazduh pre nego da napuste manastir.
Bratstvo na čijoj se najvišoj manastirskoj kuli još od šezdesetih godina 20. veka vije crna zastava sa natpisom "Pravoslavlje ili smrt" decenijama je u sukobu sa Vaseljenskom patrijaršijom, koja ima duhovnu jurisdikciju nad Svetom Gorom, inače samoupravnom monaškom teritorijom koja po drugim pitanjima uživa posebnu vrstu autonomije.
Mimoilaženja sa Vaseljenskom patrijaršijom započela su još dvadesetih godina prošlog veka kada je Carigrad prešao na novi kalendar, koji Sveta Gora, istina nije prihvatila, ali u Esfigmenu od tada ne pominju carigradskog patrijarha na bogosluženjima. Definitivan razlaz desio se kada su vaseljenski patrijarh Atinagora i papa Pavle Šesti skinuli međusobne anateme 1965. i zagrlili se.
Od jedanaest svetogorskih manastira (ima ih ukupno 20) koji su tada prestali da pominju ime vaseljenskog patrijarha na bogosluženjima, samo Esfigmen to čini i dan-danas.
Vaseljenski patrijarh Vartolomej 2005. godine rukopoložio je novo bratstvo Esfigmena, koje trenutno boravi u Kareji. Pozivajući se na presude grčkih sudova, vaseljenski patrijarh i bratstvo koje je postavio traže iseljenje Esfigmena. Zahtev koji je na momente postajao nasilan: kao kada je 2006. došlo do fizičkog sukoba novog i starog bratstva kod manastira ili 2013. kada su monasi bacali "molotovljeve koktele" na policiju i kada je stradao jedan monah Esfigmena.
Po rečima starog bratstva, pritiske da se isele iz manastira trpe godinama i to na različite načine. Uskraćeni su im svi fondovi grčke države i Evropske unije koje dobijaju drugi manastiri, svojevremeno im je zaustavljeno snabdevanje hranom i lekovima, isečena im je struja i telefonske linije.
Poseban vid pritiska na grčke vlasti, poslednjih godina vrši novi iguman Esfigmena Vartolomej, insistirajući nakon početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini 2022. da se na Svetoj Gori širi "maligni ruski uticaj". Odnosno da Esfigmen posećuju "ruski kozaci", da manastir obučava ruske komandose, a zasmetalo mu je i što se na vrhu Atosa zavijorila ruska zastava.
Što se tiče carigradskog patrijarha Vartolomeja, on neće oklevati da iskoristi svoje veze u američkom Stejt departmentu da preuzme kontrolu nad manastirom Esfigmen, a uticaj na grčke vlasti da rešava sporove putem nasilja je za njega postalo nešto uobičajeno, smatra savetnik patrijarha moskovskog i sve Rusije protojerej Nikolaj Balašov povodom najnovijih dešavanja na Atosu.
Stručnjak za crkveno pravo i profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Zoran Čvorović kaže za RT Balkan da je činjenica da je Esfigmen prekinuo liturgijsko opštenje sa Carigradskom patrijaršijom, a kako ona ima jurisdikciju nad Atosom iz tog ugla, strogo gledano, moglo bi se reći da je manastir u raskolu i ovakva akcija Vaseljenske patrijaršije imala bi svoje opravdanje u kanonima.
"Ali, mnogo ranije je Carigradska patrijaršija čitavim nizom svojih akata došla u poziciju raskola u odnosu na vaseljensko pravoslavlje jer je kršila čitav niz kanona. Od toga da se još dvadesetih godina prošlog veka nekanonski mešala na teritoriju pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije i dodeljivala autokefalnost Poljskoj pravoslavnoj crkvi, prisvajanja eparhija RPC u Estoniji, opšte poznatog slučaja u Ukrajini u novije vreme sa proglašenjem nekanonske Pravoslavne crkve Ukrajine i najnovijih slučajeva krštavanja dvoje dece homoseksualnog para u Atini. Moglo bi se, dakle, postaviti pitanje raskolničke pozicije Carigradske patrijaršije i to po mnogo ozbiljnijim stvarima nego što je prekid liturgijskog opštenja", ističe Čvorović.
On naglašava da nije slučajno izabran momenat disciplinovanja Esfigmena i to uz pomoć državnog aparata na autonomnoj Svetoj Gori.
"Još uvek svi manastiri na Svetoj Gori nisu priznali PCU. To je učinilo, po nekim saznanjima, do desetak svetogorskih manastira. Postoji ozbiljna opozicija kada je u pitanju odnos prema PCU ne samo u ruskom manastiru Pantelejmon, srpskom Hilandaru i bugarskom Zografu, nego i u nekim grčkim manastirima. Ovo može da bude pokazna vežba za druge manastire, šta bi im se moglo desiti ukoliko se ne budu povinovali nekom budućem eksplicitnom aktu carigradskog patrijarha", naglašava Čvorović.
Oslanjanje na državni aparat jedne članice NATO-a u ovom osetljivom trenutku je vrlo opasno za autonomiju Svete Gore, dodaje naš sagovornik.
"Time može da se napravi opasan presedan, da Carigradska patrijaršija, vodeći se svojim sebičnim interesima, koristi državni aparat Grčke za uklanjanje neposlušnih monaha u Esfigmenu, a da sa druge strane taj presedan sutra državni aparat Grčke koristi uvek kada to ovoj državi kao članici NATO-a i državnim vlastima bude odgovaralo i budu po drugim pitanjima vršili upad na teritoriju Svete Gore", kaže Čvorović.
To je posebno opasno, ako imamo u vidu da su se, na primer, već vodile rasprave čak i u Savetu Evrope o tome da treba dozvoliti ženama posetu Svetoj Gori.
"A takva odluka može da se sprovede na Svetoj Gori samo nasilno", zaključuje Čvorović.
