Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko je ukazao na mogućnost teritorijalnog kompromisa kojim bi se završio rat u Ukrajini.
U istraživanju portala "Dojče vele", analitičari dvojako tumače ovu inicijativu, ocenjujući da ona s jedne strane ukazuje na političke obračune u Kijevu, ali i nameri Klička da preuzme mesto Vladimira Zelenskog, a s druge da je teško da bi Zapad pristao na ovakav kompromis sa Rusijom.
Poslednjih nedelja se opet sve više raspravlja o mogućnosti da se ruska specijalna vojna operacija okonča za pregovaračkim stolom.
Primeri su takozvana "mirovna misija" mađarskog premijera Viktora Orbana koju je on navodno sproveo na svoju ruku, kao i izjava američkog republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa da će "završiti rat u roku od 24 sata".
Bivši britanski premijer Boris Džonson je u vezu sa mirovnim planom doveo teritorijalne pretenzije, kada je Krim već bio vraćen pod rusko okrilje, a pripajanje Luganska i Donjecka stavljeni pod referendumsko pitanje.
Međutim, pravo iznenađenje priredio je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko govoreći o mogućnosti teritorijalnog kompromisa.
Do sada su ukrajinski predstavnici vlasti najčešće izbegavali takve formulacije, a zvanični Kijev insistira na granicama iz 1991.
"Da li će predsednik Ukrajine nastaviti rat sa daljim žrtvama i razaranjima ili će morati da razmotri mogući teritorijalni kompromis sa Putinom? Ako hoće, kakav će biti pritisak iz Amerike u slučaju Trampove pobede? Kako će se objasniti sopstvenom stanovništvu da se mora odreći delova teritorije, za koje je život dalo hiljade naših junačkih boraca?", rekao je Kličko u intervjuu za list "Korijere dela sera".
On je rekao da bi u takvom slučaju predsednik Vladimir Zelenski verovatno morao da organizuje referendum o mogućim teritorijalnim kompromisima.
Znače li ovakve izjave da se Ukrajina otvara prema diplomatskim rešenjima? I da li je to uopšte prihvatljivo za ljude u zemlji i za zapadne partnere?
Različiti analitičari ove izjave Klička tumače kao deo njegovog političkog obračuna sa predsednikom Zelenskim, s kojim je godinama u sukobu, kao i političkog testa za unutrašnje potrebe čiji je cilj da ispita do koje mere je ukrajinsko društvo spremno da podrži tu poziciju.
Prema anketama od proleća 2023. godine, raste broj onih koji bi bili spremni na ustupke u ime mira.
Maja ove godine njih je bilo 32 odsto, a maja 2023. bilo ih je svega deset odsto. Većina ispitanika, njih 55 odsto jesu protiv bilo kakvih teritorijalnih ustupaka Rusiji. Ovo su ovomesečni podaci Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS).
Ako uporedimo brojke iz perioda između maja 2022. i maja 2023, tada je svega osam do deset odsto ispitanika bilo spremno za teritorijalne kompromise, a ogromna većina - od 82 do 87 odsto - bila je protiv bilo kakvih ustupaka.