Na ovogodišnjem, jubilarnom samitu u Vašingtonu gde je NATO proslavio svoj 75. rođendan, Alijansa koja je doskora vedrila i oblačila u svetu (naravno, beskrupulozno vođena isključivo sopstvenim interesima i uz brojne civilne žrtve), odala je isti utisak kao i predsednik zemlje koja je predvodi — pogubljena senka nekadašnje okosnice zapadne ratne mašinerije, kojoj je jedino još ostalo da izabere između dva scenarija s kraja "Šupljih ljudi" T.S. Eliota.
Ukrajinski sukob, možda najveći projekat Alijanse u proteklih deceniju i više, uveliko se obija o glavu njegovim autorima i pristalicama. Hegemonija Zapada (odnosno SAD), uspostavljena u velikoj meri pod prisilom NATO-a, kruni se pred pravednijim, multipolarnim poretkom.
Uprkos tome, Alijansa kao da udvostručuje svoje napore širom sveta, iako oni neminovno povećavaju rizik od novih sukoba i/ili eskalacije postojećih — dok Kina već uveliko upozorava NATO da prestane sa pokušajima ekspanzije u Aziji, premijer Izraela Benjamin Netanjahu pred Kongresom SAD predlaže osnivanje bliskoistočnog ekvivalenta NATO-a.
Sve to, naravno, prati pojednostavljivanje javnog i političkog diskursa (koliko su samo puta ukrajinske snage, uključujući neonacistički "Azov", na (pro)zapadnim delovima društvenih mreža predstavljani kao heroji iz različitih pop-kulturnih franšiza zasnovanih na rudimentarnim idejama borbe dobra i zla), i propagandna mobilizacija celog društva, kako je primetio nemački profesor istorije istanbulskog Univerziteta Koč, Tarik Siril Amar, u kolumni za RT Internešenel.
Najnoviji potez u okviru propagandnih napora NATO-a, a povodom 75. godišnjice Alijanse, dolazi u vidu stripa, koji prikazuje svet na rubu novog (svetskog?) sukoba tokom 150. samita Alijanse — na mesecu.
"Čitaoci će osetiti preteće sukobe dok putuju na Mesec sa heroinom. NATO iz 2099. je otporna i proširena, ali se bori sa efektima klimatskih promena na bezbednost, prodornim uticajem veštačke inteligencije i svemira kao vojnog domena", navodi se u uvodu ovog propagandnog ostvarenja.
Pored toga što prikazuje NATO kao poborca mira čiji najviši zvanični pribegavaju diplomatiji usled "neizbežnog" sukoba (ne otkriva se, međutim, ko ga je od NATO-ovih suparnika pokrenuo) — baš onako kao što nisu u mesecima koji su prethodili pokretanju Specijalne vojne operacije, kada su se oglušili na mnogobrojne diplomatske napore Rusije da se ono što za Moskvu predstavlja kritične bezbednosne pretnje reši mirnim putem.
Takođe saznajemo da NATO 2099. ima 40 članica umesto sadašnjih 32 (takođe se ne otkriva ko će do kraja tekućeg veka još ući u Alijansu); da će Crno more i Antarktik biti poprišta ključnih sukoba u narednih tridesetak godina, a Mesec za 75.
Imajući u vidu ulogu Crnog mora u ukrajinskom sukobu, rastuću geostratešku važnost polova naše planete, ali i međuvladin sporazum između Rusije i Kine o izgradnji Međunarodne stanice za istraživanje Meseca (ILRS), postavlja se pitanje: koliko strip "NATO 2099." predstavlja pokušaj da se mobilišu ljubitelji devete umetnosti, a koliko sumornu najavu novih svetskih (i svemirskih) ratišta?