Politiko: Evropski deo NATO-a i Ukrajina u dilemi - loš dogovor sa Trampom, ili još gori sa Putinom?

U slučaju da Donald Tramp ponovo bude izabran za američkog predsednika, Evropski saveznici SAD će morati da budu spremni na dogovor vezan za dalju podršku Ukrajini i bezbednosne garancije vodeće države NATO-a, piše "Politiko".

Otkako je preživeo atentata, bivši predsednik SAD Donald Tramp je obezbedio svoju nominaciju za predsedničkog kandidata Republikanske stranke, a najnovije ankete pokazuju da je potpredsednica Kamala Haris - favorit za kandidaturu demokrata - po popularnosti "rame uz rame sa Trampom".

Za britanskog premijera Kira Starmera, međutim, nema mnogo izbora osim da ostane blizu američkog predsednika, ko god da bude izabran na ovu funkciju, pa zbog toga i ne čudi njegova naklonost ka Trampu koju je pokazivao u proteklih nekoliko meseci.

Međutim, kako navodi "Politiko", problem za britanskog premijera je u njegovoj snažnoj podršci Ukrajini, čemu u prilog svedoči i njegova izjava Vladimiru Zelenskom, tokom samita Evropske političke zajednice, da će podržati Kijev "koliko god bude potrebno".

Sa druge strane, Trampovi saveznici poput Elbridža Kolbija, koji se smatra potencijalnim savetnikom za nacionalnu bezbednost, kao glavnu pretnju američkoj bezbednosti, vide Kinu, a ne Rusiju. Stoga je za njih podrška Ukrajini, samo preusmeravanje resursa neophodnih za suprotstavljanje Kini i odbranu Tajvana.

"Politiko" podseća i da se Tramp ranije hvalio kako bi mogao da "okonča rat u Ukrajini za 24 sata", ali i da je nakon nedavnog telefonskog razgovora sa Zelenskim precizirao da će "obe strane moći da se okupe i pregovaraju o sporazumu koji će okončati nasilje i utrti put napred ka prosperitetu".

Tramp razgovarao sa Zelenskim: Doneću mir svetu i okončati rat

Ipak kako se navodi, velika zabrinutost postoji oko toga da bi Trampova ideja o mirovnom rešenju jednostavno mogla da znači da "Rusija zadrži oblasti u Ukrajini koje drži pod kontrolom", a ove sumnje dodatno pojačava i to što je Tramp nedavno za svog potpredsednika imenovao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa - poznatog po izjavi da ga "nije briga šta će se desiti sa Ukrajinom".

Slično tome, Ričard Grenel - za kog se veruje da će biti državni sekretar ukoliko Tramp postane predsednik - zalagao se za mirovni sporazum koji bi sačuvao ukrajinsku teritoriju, ali omogućio "autonomne zone". Prema pisanju američkog lista, ovo je zapravo izraz koji bi mogao biti šifra za Ukrajinu da samo treba da prihvati svoje (teritorijalne) gubitke i nastavi dalje.

Težak izbor za Veliku Britaniju i druge evropske države

Imajući u vidu sve ovo, ako bi se Tramp vratio u Belu kuću, Velika Britanija i druge evropske članice NATO-a mogle bi da budu suočene sa teškim izborom - ili da prihvate prinudno rešenje u korist Rusije, ili podrže Zelenskog u odbijanju takvog rešenja i nastavku borbe protiv Rusije, ocenjuje "Politiko".

U slučaju drugog scenarija, Tramp bi čak mogao da obeshrabri neslaganje evropskih saveznika, tako što bi povukao bezbednosne garancije SAD za države, za koje je smatrao da "eskaliraju rat isporukom oružja Ukrajini".

Dodaje se i da bi kriza na ovom polju, mogla da podeli i oslabi Alijansu, do tačke u kojoj bi neki saveznici mogli da odustanu od konfrontacije sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i povuku podršku Ukrajini. Postavlja se i pitanje da li bi Velika Britanija bila jedna od tih zemalja ili bi se pridružila koaliciji evropskih NATO saveznika koji podržavaju Ukrajinu?

Prema oceni američkog lista, Starmerovo prkošenje Trampu, bi verovatno narušilo "specijalne odnose" između Britanije i SAD do tačke pucanja. Takođe, budući da je deo ovih "specijalnih odnosa" zajedničko upravljanje arsenalom balističkih raketa koje se lansiraju sa podmornica D5 "trident", Tramp bi lako mogao da izvrši pritisak na britanskog lidera.

Istovremeno, navodi se da možda postoji šansa da se ovo izbegne, ukoliko evropske članice NATO-a počnu da razgovaraju sa potencijalnim Trampovim savetnicima - Kolbijem i Grenelom - o mogućem dogovoru koji bi im omogućio da nastave da isporučuju oružje Ukrajini, ali to se ne može sa sigurnošću tvrditi.

Takođe, ističe se i da bi čak i ako u Belu kuću u novembru uđe kandidat iz redova demokrata, pretnja iz Kine svakako mogla da smanji dalje američka izdvajanja za Ukrajinu. U tom slučaju, Zelenski bi morao da se osloni na evropske saveznike, zajedno sa kreditima G7 podržanim prihodima od zamrznute ruske imovine, kako bi nastavio sukob sa Rusijom.

Zelenski u Londonu: Moli da mu dozvole dalekosežne napade na Rusiju

Međutim, ako Tramp pobedi u novembru, njegovi savetnici će verovatno reći da "sukob u Ukrajini jednostavno treba da se završi kako bi se sprečilo da SAD budu direktno uvučene, ako Rusija uzvrati članicama NATO-a koje snabdevaju Ukrajinu", što će svakako biti gora opcija za lidera kijevskog režima Vladimira Zelenskog.

"Politiko" navodi i da Kolbi prihvata stav da SAD imaju strateški interes da se Ukrajina brani (sve dok to ne znači direktan sukob sa Rusijom). Ovo ostavlja prostor za to da se evropskim državama dozvoli nastavak snabdevanja Ukrajine oružjem, ali uz garancije da ga neće koristiti za napade unutar Rusije, a iz ovoga mogu biti izuzeti samo ciljevi u blizini granice sa Ukrajinom (što je i do sad bio slučaj).

Izdvajanja za odbranu u okviru NATO

Na kraju, piše američki list, ostaje činjenica da bi se suočeni sa "pretnjama Putinovog nuklearnog oružja", evropski saveznici osećali bezbedno snabdevajući Ukrajinu, samo ako bi Tramp održao privrženost Alijansi.

Ovo dovodi do još jednog problema, budući da Tramp misli da bi evropske zemlje trebalo da učine više da bi se odbranile, što je potvrdio rekavši da će ohrabriti Rusiju da "radi šta god želi sa članicama NATO-a koje ne plaćaju svoj pošten udeo u Alijansi".

Stoga se zaključuje da bi sa Trampom na vlasti, kredibilna obećanja o povećanju izdataka za odbranu morala biti deo bilo kakvog dogovora o nastavku podrške Ukrajini. I dok bi potencijalni Trampovi savetnici pristali na takve uslove, upitno je da li bi evropske članice NATO-a bile u stanju da ispune ono što se od njih očekuje.

Tako je i sam Kolbi jasno stavio do znanja da bi evropski saveznici trebalo da troše tri do četiri odsto BDP-a na odbranu, a malo je verovatno da će neki od najvažnijih snabdevača Ukrajine vojnom opremom - poput Belgije, Francuske, Nemačke, Holandije i Velike Britanije - potrošiti tri odsto BDP-a na odbranu u doglednoj budućnosti.

Sa druge strane, navodi se, potrošnja na odbranu pojedinih evropskih članica NATO-a raste, sa daljim povećanjem na 2,5 odsto BDP-a koje je nagovestila Velika Britanija i Poljska koja je na putu da dostigne 5 odsto 2025. godine.

Dakle, moguće je da bi saveznici mogli da dođu do rešenja koje bi ubedilo Trampove savetnike da ne bi trebalo da forsiraju mirovni sporazum u Ukrajini, i da umesto toga prepuste vojnu podršku zemlje evropskim saveznicima, ali uz određenje, može se reći nepovoljne uslove.

Ti uslovi, naravno, ne bi odgovarali Zelenskom, ali u najmanju ruku, loš dogovor sa Trampom mogao bi da odloži gori dogovor sa Putinom, zaključuje američki medij.