Predsednik Venecuele Nikolas Maduro pobedio je na izborima održanim u nedelju u toj bolivarskoj republici. Nakon obrade 80 odsto glasova, on je osvojio 51,2 odsto glasova, dok je opozicioni kandidat Edmund Gonzales Urutija osvojio 44, 2 odsto, saopštila je nacionalna izborna komisija na osnovu prebrojanih glasačkih listića sa 80 odsto biračkih mesta.
Međutim, hiljade "nezadovoljnih" Venecuelanaca izašlo je na ulice Karakasa protiv Madurovog reizbora, pa se tako Maduro još jednom suočio sa pokušajem rušenja, kao što je već viđeno 2018. godine.
Otkako je Nikolas Maduro preuzeo vlast u Venecueli 2013. nakon smrti Uga Čavesa (1954–2013), ta zemlja je pod sve većim pritiskom, kako unutrašnjim tako i spoljnim, što je prvenstveno posledica činjenice da je Maduro nastavio da sprovodi politiku "Socijalizam 21. veka" u okviru Bolivarske revolucije. Uz pritisak međunarodne zajednice u vidu sankcija, opozicija, tada predvođena Enrikeom Kaprilesom, počela je da sprovodi sve militantnije akcije u cilju svrgavanja Madura.
Kulminacija takve politike dogodila se 2018. godine, kada je Maduro na predsedničkim izborima osvojio drugi petogodišnji predsednički mandat. To je ujedno označilo kap koja je prelila čašu kako za opoziciju tako i za Sjedinjene Države, koje su pokrenule ono što mnogi teoretičari nazivaju novom "Operacijom Kondor", odnosno još jednim pokušajem državnog udara, koji je zapravo nastavak političke prakse koju SAD sprovode u Južnoj Americi skoro ceo 20. vek.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović navodi za RT Balkan da dosadašnje iskustvo iz Latinske Amerike, a posebno iz Venecuele, ukazuju da su novi neredi posledica mogućeg mešanja u unutrašnje poslove Karakasa, jer Nikolas Maduro posle Uga Čavesa predstavlja lidera zemlje koja teži nezavisnosti, očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i ekonomskoj suverenošću nad svim prirodnim resursima.
"Venecuela pre svega želi da sačuva suverenost nad bogatim izvorima nafte i strateških minerala. Poznato je da je i u ranijem periodu bilo direktnog mešanja u unutrašnje poslove Venecuele i da je osnovni razlog tom mešanju njeno veliko bogatstvo. Vreme će pokazati koji su konkretni izvori mešanja, ali u dosadašnjoj istoriji je poznato da su se tamo mešali američki centri moći, nastojeći da kontrolišu i preko svojih multinacionalnih kompanija, unutrašnji, ekonomski i politički razvoj u Venecueli i da tako obezbede kontrolu nad njenim bogatstvima", ocenjuje naš sagovornik.
Jovanović ističe da mešanje u izborni proces drugih zemalja zabranjuje i rezolucija UN o ne mešanju u izborne procese, kao i da Venecuelu treba ostaviti na miru da sama reši mirnim putem tu situaciju i da je najvažnije da se ispoštuje volja većine građana.
"Nesumnjivo je da se u ovom trenutku pojačava mešanje zapadnih, američkih centara moći u poslove zemalja Latinske Amerike jer multinacionalni korporativni kapital više nema neograničenu moć za ekspanzijom u drugim delovima sveta i nastoji da taj proces, preraspodele globalne moći zaustavi, jer je to na neki način pitanje opstanka čitavog sistema, koji počiva na ekspanziji i eksploataciji tuđih bogatstava", dodaje Jovanović.
Prema njegovim rečima, Afrika više to ne dopušta, o čemu svedoče protesti u zemljama Sahela i u drugim delovima sveta.
"Ekspanzija Zapada i posezanje za tuđim bogatstvima više nisu mogući u novoj strukturi globalnih odnosa, te oni sada u Latinskoj Americi, koju smatraju svojim ekonomskim dvorištem, pokušavaju da učvrste kontrolu i da smanje štetu koju imaju na globalnom planu. To sa sobom nosi velike opasnosti, jer niko, pa ni narodi Latinske Amerike ne žele da neko živi u izobilju eksploatišući njihova prirodna bogatstva i ograničavajući njihovo ekonomski suverenitet", zaključuje Jovanović.
Odavno stvoren "scenario prekršaja"
Posmatrač na izborima iz Španije Havijer Kuzo navodi da je prilično davno već stvoren "scenario prekršaja" da se ne priznaju izborni rezultati u Venecueli, praćeni nemirima, napetostima i napadima.
"Kada sam stigao prošlog utorka, zatekao sam upravo suprotno: mirna, predizborna dešavanja koja su protekla bez problema. I juče, na dan glasanja, vladala je apsolutna tišina na svim biračkim mestima koja smo obišli, a obišli smo dosta", kaže Kuzo.
Kako dodaje, bilo je jasno da postoji jasna namera da se rezultati ne priznaju, kao što je bio slučaj na izborima 2015. godine, kada je isto bio posmatrač.
"Vređali su nas u opozicionim centrima, govorili su da će doći do prevare. To jest, za njih je prevara kada njihovi sopstveni ljudi ne pobeđuju, a to nije koncept demokratije. Sada su u Venecuelu stigle osobe bez poziva, bez akreditacije CIK-a i koji su deportovani upravo zato što nisu imali akreditaciju", ukazuje Kuzo.
On navodi da su znali da ima raznih provera sa strane i da očigledno nisu bili spremni da se to zatišje naruši uoči objavljivanja rezultata kako bi se taj scenario sproveo, gde je zatim došlo do napada na izborne centre kao i sabotaža.
"Ako bi Evropska unija i zapadne vlade priznale malog lika koji se oglašava na trgu,
šta li će tek da urade da dovedu do pobede i da brani one interese koji nisu njihovi, već interesi Sjedinjenih Država? Apsolutno potvrđujem transparentnost izbora u Veneceuli, tačnije izbornu volju njenih građana", zaključio je Kuzo.
Proteste u Karakasu očigledno finansiraju SAD
I član ruske delegacije posmatrača izbora i poslanik Državne dume Aleksej Volockov ocenjuje da su manifestacije ekstremizma u Venecueli posle izbora orkestrirana akcija i da nisu u stanju da utiču na izborni proces.
"Danas, kada sam bio u centru, video sam grupu radikalno nastrojene omladine i ljudi koji su izašli na ulice iz huliganskih pobuda. Siguran sam da su neki od njih dobili finansijsku podršku za to, jer su se aktivno okupljali i po naređenju krenuli u centar grada. Sasvim je jasno da je to bila orkestrirana akcija i sistematski rad", naglasio je Volockov.
On je dodao da proteste u Karakasu očigledno finansiraju SAD, koje imaju svoje interese u Venecueli i sponzorišu opoziciju.
"Tu se svakako radi o finansiranju iz inostranstva, i takvi radikalni stavovi mladih, huliganski nastrojenih ljudi koji, verovatno traže ekonomsku dobit po tom pitanju – da uzmu neku imovinu, razbiju nešto i izvuku", zaključio je ruski poslanik.