Pekinška deklaracija, potpisana prošle nedelje, predstavlja još jedan zapanjujući kineski diplomatski potez, ali ovaj dokument nije samo afirmacija kineskog uticaja, piše brazilski analitičar Pepe Eskobar za sajt "Krejdl".
Okupljanje predstavnika 14 palestinskih frakcija, koji žele da se posvete pomirenju, pokazalo je celom svetu da put ka rešavanju nerešivih geopolitičkih problema više nije unipolaran, već da je postao multipolaran, nastavlja brazilski analitičar. Kina je, takođe, članica BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS).
Na prvom mestu, Kina se afirmisala kao supersila koja donosi mir. Posle približavanja Irana i Saudijske Arabije i potpisivanja Pekinške deklaracije, čak je i ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba odlučio da poseti Kinu, gde je šefu kineske kolegi Vang Jiju rekao da je Kijev konačno spreman da pregovara o okončanju posredničkog rata, koji u Ukrajini vodi NATO-a protiv Rusije.
Kada je stigao u Peking, potpredsednik Fataha Mahmud el Alul je izjavio: "Kina je svetlost. Napori Kine su retki na međunarodnoj sceni."
Portparol Hamasa Husam Badran rekao je da je palestinski pokret otpora prihvatio kineski poziv "sa pozitivnim duhom i patriotskom odgovornošću".
Sve palestinske frakcije postigle su konsenzus o "palestinskim zahtevima da se okonča rat", dodajući da je "najvažniji" deo deklaracije onaj o formiranju vlade koja bi počivala na nacionalnom konsenzusu Palestinaca da "upravljaju Gazom i Zapadnom obalom".
Vang Ji je rekao da je palestinsko pitanje pitanje svih pitanja u Zapadnoj Aziji i naglasio da Peking nikada nije imao sopstvene interese u Palestini, što ga nije sprečilo da bude među prvima koji je priznao PLO (Palestinsku oslobodilačku organizaciju), kao i državu Palestinu. Kina, dodao je, iznad svega ceni moral i zalaže se za pravdu.
Ono što Vang nije morao da kaže jeste da je ovo i pozicija BRIKS-a, svih muslimanskih zemalja i čitave globalne većine, dodaje Eskobar.
Dosledna podrška Pekinga Palestini i rešenju o dve države
Pekinška deklaracija nedvosmisleno podržava jedinstvenu Palestinu. Ipak, jedinstvena palestinska vlada, koja bi kontrolisala i Gazu i Zapadnu obalu, treba da se formira "odmah nakon rata", koji Tel Aviv želi da produži na neodređeno vreme.
Dosledna pozicija Kine, koja podržava Palestinu, primećuje Eskobar, može biti odlučujući faktor u obrazovanju budućih palestinskih institucija. Peking je predložio "sveobuhvatan, trajan i održiv" prekid vatre u Gazi, što je pre moguće, i "pristup humanitarnoj pomoći na terenu".
Potom bi usledili koraci ka "postkonfliktnoj upravi Gazom", kojom bi vladali Palestinci.
Peking posebno naglašava da "međunarodna zajednica treba da podrži sve palestinske frakcije u uspostavljanju privremene vlade i realizaciji efikasnog upravljanja Gazom i Zapadnom obalom".
Treći korak je pomoć Palestini da "postane punopravna članica UN" i primeni rešenje o dve države. Peking smatra da je "veoma važno podržati sazivanje široko zasnovane, autoritativnije i efikasnije međunarodne mirovne konferencije", koja bi omogućila stvaranje "dve države".
Važno je pomenuti i prisustvo diplomata iz drugih članica BRIKS-a na potpisivanju deklaracije: Rusije, Južne Afrike, Egipta i Saudijske Arabije, pored diplomata iz Alžira, Katara, Jordana, Sirije, Libana i Turske.
Pokušajte da uporedite ovaj kineski diplomatski udar sa potezima američkog Kongresa, koji je nedavno priredio ovacije Benjaminu Netanjahuu. Izraelski vođa je u Kongresu pokušao da negira da se u Gazi sprovodi genocid. A saučestvovanje u genocidu nije izuzetak nego pravilo, kada je u pitanju spoljna politika Vašingtona.
Američke političke "elite", uz francusko-britansku pomoć, bile su aktivni saradnici tokom saudijskog bombardovanja i blokade Jemena. Kina je promovisala približavanje Saudijske Arabije i Irana, a Rijad je, zauzvrat, postao član BRIKS i duboko se angažovao u procesima dedolarizacije, čiji je prvi rezultat petrojuan.
Štaviše, jemenski Huti su uspeli da ponize američku mornaricu. "Osveta" SAD i Britanije je bila otvaranje još jednog ratnog fronta, koji je trebalo da omogući plovidbu izraelskim brodovima u Crvenom moru.
Posle Pekinškog sporazuma, pronalaženje palestinskih kolaboracionista koji bi obrazovali proizrealsku vladu biće mnogo teže. Osim toga, sve palestinske frakcije sada imaju ozbiljan dug prema Kini. Unutrašnje razmirice će morati da prestanu.
U isto vreme, kinesko rukovodstvo je veoma svesno da sada svi vide pravo lice američkog hegemona, zaključuje brazilski analitičar. Slično saudijsko-iranskom sporazumu, koji je takođe sklopljen u Pekingu, trenutak nije mogao da bude povoljniji, tvrdi Eskobar. Osim toga, palestinsko jedinstvo će dati dodatni podsticaj svakoj globalnoj inicijativi u UN, Međunarodnom sudu pravde (ICJ) i na drugim globalnim forumima.