Demokrate su imale "briljantnu" ideju – da ono što im se najčešće prebacuje pokušaju da prišiju republikancima.
Dali su sve od sebe da svoje protivnike, Donalda Trampa, Džej Di Vensa i njihove pristalice, predstave kao "čudake", ali im se eksperiment, čini se, brzo obio o glavu, kada su na društvenim mrežama isplivali mnogi, najblaže rečeno, "čudni" postupci demokrata.
Uzalud je Ej-Bi-Si pisao da je "kampanja da su republikanci čudni dala demokratama narativnu prednost kakvu nisu imali dok im je kandidat bio predsednik SAD Džozef Bajden", te da "onome ko je to smislio treba čestitati", kada su mreže preplavile slike Kamale sa dreg kraljicama, Pita Buditidža kako "doji" bebu i Bajdena sa transrodnom ženom golih grudi ispred Bele kuće.
Neko je "genijalce" iz kampanje demokrata trebalo da podseti da internet sve pamti, te da neće moći tako lako da sakriju transrodnu pomoćnicu ministra zdravlja, nebinarnog stručnjaka za nuklearni otpad koji u slobodno vreme krade ženske kofere i zamenika direktora za komunikacije koji, kada mu se ukaže prilika, nosi kratke haljine i poziva na linč policije.
Takođe, ponašanje demokrata na raznoraznim okupljanjima i protestima definitivno nije bilo "za primer".
"Ukoliko republikanci ne žele da ih zovemo čudnim i jezivim ljudima opsednutim kontrolom, neka pokušaju da ne budu čudni i jezivi ljudi opsednuti kontrolom", usudila se da kaže, ni manje ni više, nego kraljica takvog ponašanja – Hilari Klinton, potvrdivši američku izreku it takes one to know one, odnosno da samo sličan prepoznaje sličnog.
Kako je "takmičenje u čudnosti" uopšte počelo?
Kao u horu, demokrate i mediji koji su im naklonjeni su uglas počeli da nazivaju republikance čudacima.
Guverner Minesote Tim Volc, demokrata koji je jedan od mogućih kandidata Harisove za potpredsednika, nazvao je Trampa i Vensa u intervjuu "prosto čudnim".
Zatim je kampanja Harisove izdala saopštenje za medije sa naslovom "Izjava povodom pojavljivanja 78-ogodišnjeg kriminalca na Foks Njuzu", u kojoj, između ostalog, piše da je Tramp "star i prilično čudan".
Dan kasnije, demokrate su u više saopštenja opisali protivnike Harisove na sličan način, navodeći da je "Džej Di Vens čudan" i da su njegove ideje i izjave "super čudne".
Pomalo je neverovatno da u predsedničkoj trci svetske supersile glavna pitanja trenutno nisu ni ekonomski problemi, ni unutrašnje i spoljašnje političke krize, pa ni kulturni rat i pitanja abortusa i tzv. džender ideologije, već takmičenje i međusobno optuživanje "ko je čudniji".
Svima koji nisu američki birači to verovatno deluje smešno i pomalo budalasto.
Ipak, uprkos želji da se zavalimo u fotelju i uz kokice se smejemo mimovima i ispadima i jednih i drugih, nemojmo gubiti iz vida i pitanja koja je ovaj potez demokrata otvorio, poput pitanja šta o američkom društvu govori to što im umesto konkretnih stvari, problema i rešenja, kandidati uporno nude internet cirkus.