Srbija na pravoj strani: Ko (ni)je čestitao Maduru

Dok je potpredsednik Vlade Srbije sa ostalim predstavnicima slobodnog sveta bio na inauguraciji novog predsednika Irana, svet nije propustio priliku da se još jednom podeli i to po pitanju Venecuele.

Već danima s jedne strane stižu čestitke, a sa druge osporavanja rezultata na predsedničkim izborima u Venecueli na kojima je Nikolas Maduro osvojio treći mandat.

Naš izbor

Lažnim anketama na Madura: Kako Amerika "boji" još jednu revoluciju?

Tamošnja opozicija tvrdi da je osvojila čak 70 odsto glasova, a u naporima da ospori rezultate poziva na istraživanje agencije "Edison risrč", koja je Maduru predvidela znatno manje procente glasova, a koja je blisko povezana sa vladom SAD i radi za američke državne propagandne kuće koje je osnovala CIA.

Zbog toga ne čudi da su predstavnici slobodnog sveta u čestitki Maduru isticali upravo pitanje spoljnog mešanja.

"Kina će, kao i uvek, čvrsto podržati napore Venecuele da zaštiti nacionalni suverenitet, nacionalno dostojanstvo i društvenu stabilnost i čvrsto će podržati pravedni cilj Venecuele da se suprotstavi spoljnom mešanju", naveo je predsednik Kine Si Đinping.

Čestitku su uputili i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin koji je Maduru poručio da je uvek rado viđen gost na ruskom tlu, kao i predsednik Sirije Bašar el Asad, koji je naveo da promene i događaji kojima je svet svedok zahtevaju da suverene i nezavisne zemlje imaju volju da ostvare najviše nivoe saradnje.

Latinska Amerika je podeljena oko rezultata: dok su Bolivija, Kuba i Honduras dali podršku Maduru, a Brazil pozdravio mirno glasanje, Argentina, Peru, Gvatemala, Čile i Kostarika su odlučile da ne priznaju zvanične rezultate.

U saopštenju Organizacije američkih država vlade Argentine, Kostarike, Ekvadora, Gvatemale, Paname, Paragvaja, Perua, Dominikanske Republike i Urugvaja izrazile su zabrinutost zbog izbornih rezultata.

Venecuela je odlučila da prekine diplomatske odnose sa Peruom, kao i da povuče svoje diplomate iz latinoameričkih zemalja koje nisu priznale rezultate predsedničkih izbora. 

Kubanski lider Raul Kastro poručio je da je pobeda koju je ostvario ubedljiva demonstracija volje naroda koji se odupro negativnim efektima nepravednih jednostranih sankcija koje je nametnula vlada SAD aktom nasilja i mešanjem u unutrašnje stvari Venecuele.

Isto je učinio i predsednik Kube Migel Dijaz Kanel koji je čak telefonom razgovarao sa Madurom i nazvao ga bratom.

Predsednik Bolivije Luis Arse pozvao se na Uga Čaveza i dodao da pozdravlja činjenicu da je volja Venecuelanskog naroda ispoštovana na biralištima.

Kolumbijski ministar spoljnih poslova Luiz Gilberto Muriljo pozvao je na nezavisnu reviziju prebrojavanja glasova "što je pre moguće".

Osporavanja izbora naravno stižu iz Amerike, gde je državni sekretar Entoni Blinken izrazio ozbiljnu zabrinutost u vezi sa izbornim rezultatima.

Naš izbor

RT Balkan analiza: Šta se krije iza obojene revolucije u Venecueli?

Čestitka je stigla i od predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.

"Stanovnici Venecuele podržavaju kurs ka stvaranju savremene i nezavisne države u kojoj narod može samostalno dao odlučuje o svojoj sudbini", naveo je Lukašenko.

Još istočnije, iz Irana, stiže čestitka od portparola iranskog ministarstva spoljnih poslova Nasera Kananija.

"Izbori su održani uprkos okrutnim i nepravednim pretnjama sankcijama", ističe Kanani.

Katarski emir šeik Tamim bin Hamad el Tani čestitao je Maduru pobedu, a Vlada Dominikane izdala je saopštenje u kojem navodi najsrdačnije čestitke Maduru i želi mu uspešan i prosperitetan novi mandat.

Iz Evrope samo Vučićeva čestitka

Iz Evropske unije danas stiže vest da je Brisel pripremao zajedničko saopštenje u kojem bi osudili izborne rezultate u Venecueli, ali ih je u tome sprečila Mađarska koja je uložila veto. Zanimljivo da premijer Mađarske Viktor Orban zvanično nije poslao čestitku Maduru.

Nijedan evropski lider nije se oglašavao pojedinačno o ovoj temi osim španskog ministra spoljnih poslova Hosea Manuela Albaresa koji je rekao da će tražiti objavljivanje rezultata na svakom biračkom mestu, kao i da Madrid pomaže u uspostavljanju zajedničkog stava Brisela.

Ovaj stav ne iznenađuje, imajući u vidu da su ministri spoljnih poslova EU još 2020. odbili da priznaju rezultate u Venecueli, a zabrana putovanja i zaplena imovine oko 50 visokih generala, sudija i političara iz Venecuele već godinama je na snazi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svrstao se među slobodan svet tako što jedini evropski lider koji je otvoreno poslao čestitku Maduru.

"Visoko cenimo to što Venecuela pokazuje poštovanje prema principima međunarodnog prava, Povelji UN, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, time podržavajući teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije", navodi se u čestitki predsednika Vučića.

Na osnovu čestitki vidimo podelu svetu na Kolektivni zapad i Globalni jug, kaže diplomata Zoran Milivojević dodajući da je podela vezana za poštovanje principa, normi i međunarodnog prava kao i prava uopšte.

"Ponavlja se priča sa Huanom Gvaidom koji je promovisan u predsednika, u pokušaju da se promeni vlast u Venecueli 2018. I tada je meta sporenja bio Maduro", podseća naš sagovornik.

Kako napominje, ponovo je na delu pokušaj osporavanja vlasti u Venecueli kako bi se ostvarili strateški interesi koji su poznati od ranije, a koji su već jednom završeni neuspešno.

"Izgleda da je na delu pokušaj i sada da se rešenje nametne silom, po obrascu revolucija, nešto slično kao što je bilo i u Ukrajini – da ulica dovede na vlast željene, a uz podršku sa strane", ocenjuje Milivojević.

Ukazuje da je u pitanju pravo naroda da bira svoju vlast i tu se vidi razlika u stavu SAD i nekih saveznika u južnoj Americi i Evropi, a sa druge strane Rusije i Kine, pa i stav Srbije.

"Mislim da je stav Rusije, Kine pa i Srbije odraz jednog principijelnog stava poštovanja političke volje većine naroda u Venecueli", zaključuje Milivojević.