Svet
Bliski istok nakon ubistva lidera Hamasa: "Sve je spremno za rat, ali niko ne želi da povuče okidač"
Čini se da tenzije na Bliskom istoku mesecima nisu bile ovoliko visoke, ali otvoreni sukob Izraela i Irana (još uvek) ne deluje izvesno
Ratni planovi su napravljeni, vojnici i civili pripremljeni, a rakete usmerene. Ukratko – Bliski istok je spreman za veliki rat.
Međutim, čini se da (još uvek) niko nije spreman da povuče okidač.
Ubistvo Ismaila Hanijea, političkog lidera Hamasa i verovatno najuticajnije ličnosti u tom palestinskom pokretu, poslednji je u nizu incidenata koji bi mogli da zapale taj tradicionalno nestabilan region.
Činjenica da je palestinski političar ubijen ni manje ni više nego u Teheranu celu priču posebno komplikuje, stavljajući dodatni pritisak na Iran da odgovori na do sada najotvoreniju izraelsku provokaciju.
Vrhovni vođa Islamske republike, ajatolah Ali Hamnej, poručio je da je osveta smrti zvaničnika Hamasa "dužnost Irana", zato što je on ubijen na njegovoj teritoriji, kao i da je Izrael "postavio osnovu za oštru kaznu".
Izraelci su, sa druge strane, ostali tihi, odbijajući da komentarišu "navode stranih medija", ali nisu ni demantovali da stoje iza ubistva Ismaila Hanijea. Duga istorija izraelskih atentata na zvaničnike Hamasa, međutim, ne ostavlja mnogo mesta za sumnju ko se zaista nalazi iza jučerašnje operacije.
Operacija je izazvala negativne reakcije širom sveta, a mnoge države, između ostalih – Rusija, Kina, Turska i Katar – osudile su ubistvo lidera Hamasa. Američki državni sekretar Entoni Blinken je rekao da "SAD nisu bile umešane niti su znale za plan" atentata, kao i da postizanje primirja u Gazi ostaje njihov prioritet.
Oči čitavog sveta sada uprte u Tel Aviv, Teheran, Bejrut i Gazu, a u stabilnost čitavog regiona nalazi se u rukama izraelskih i iranskih rukovodilaca, kao i lidera prorianskih pokreta.
Međutim, izjave zvaničnika i ranija iskustva pokazuju da do otvorenog rata na Bliskom istoku (najverovatnije) neće doći.
Iran ne želi eskalaciju
Urednik TV Front Andrej Mlakar za RT Balkan ističe da je "sve spremno za veliki rat, ali da se niko ne usuđuje da krene prvi", poredeći trenutnu situaciju na Bliskom istoku sa Evropom uoči sarajevskog atentata 1914. godine.
"Sve će biti kao što je bilo i prošli put, samo će Iran odgovoriti na samo simetričniji način. Oni neće ispaliti balističke rakete, već će pokušati da napadnu da li nekog zvaničnika, diplomatsko predstavništvo, turiste…", smatra on.
Iako su Iranci i predstavnici Hamasa oštro osudili ubistvo Hanijea, u njihovim izjavama ipak ima naznaka da će odgovor ostati suzdržan.
Tako je zamenik lidera Hamasa u Gazi Halil el Haja rekao "zločin mora biti kažnjen", ali da "Hamas i Iran ne žele regionalni rat", dok je potpredsednik Irana Mohamed Reza Aref rekao da zemlja "nema nameru da eskalira sukob na Bliskom istoku".
Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi je rekao da "nema znakova da je eskalacija neizbežna", kao i da SAD "ne mogu ni da potvrde ni da demantuju da je lider Hamasa ubijen u izraelskom udaru".
Mlakar ističe da činjenica da je Iran razvio "crvenu zastavu osvete" iznad džamije u svetom gradu Komu ne znači mnogo, zato što je to treći put od početka godine da je podižu: "Tada ništa nisu uradili, to je neka mršava osveta."
Ni univerzitetski profesor dr Srđan Perišić ne veruje da će najnoviji incident dovesti do otvorenog rata Izraela i Irana, pošto Teheran od početka rata u Gazi odbija da se direktno umeša u taj sukob – iako Izrael pokušava da ga isprovocira.
"Ja ne verujem da će doći do eskalacije. Ako do sada nisu uspeli da uvuku Iran u sukob – a on taj sukob izbegava – neće uspeti ni sad. On bi u takvom sukobu imao podršku Rusije, u određenoj meri i Kine, ali ne i ostalih islamskih zemalja", ističe on.
Perišić dodaje da je Iran miroljubiva zemlja, kao i da "često i na svoju štetu, izbegava sukobe".
"Oni su preživeli neka poniženja i gubitke, ali i dalje ne žele da uđu u veliki rat sa Izraelom – bez obzira šta zvaničnici govore", naglašava on i dodaje da pre očekuje neku simboličnu akciju.
Andrej Mlakar ističe da će ubistvo Ismaila Hanijea biti veći udarac za Hamas od eliminacije osnivača Hamasa Ahmeda Jasina iz 2004. godine. "On je bio duhovni lider, ali je Hanije ostavio veći trag i ideologiju Hamasa primenio u praksi – on je pokazao slabost Izraela", kaže Mlakar.
Iran se takođe nalazi pred velikim izazovima, a tamošnje vlasti će morati da odgovore na pitanja: kako je jedan od njihovih najznačajnijih saveznika ubijen u sred Teherana, i ko je odgovoran za propuste bezbednosnih protokola?
Kakvu igru igra Netanjahu?
Pozicija Izraela i njegovog premijera Benjamina Netanjahua nije toliko jasna. Većina analitičara se slaže da on već mesecima pokušava da podigne tenzije i eskalira sukob, pre svega kako bi ostao na vlasti i izbegao potencijalno suđenje za korupciju, koje mu već godinama visi nad glavom.
Međutim, nakon više od devet meseci rata u Gazi, podele u izraelskom društvu su sve izraženije, te više nije izvesno da u toj zemlji postoji neophodno jedinstvo za neki širi rat. Takođe, SAD su svom najvažnijem bliskoistočnom savezniku jasno poručili da ne žele eskalaciju svega nekoliko meseci uoči predsedničkih izbora.
Srđan Perišić smatra da su Izrael i SAD pokušale da uvuku Iran u rat tokom prvih meseci sukoba u Gazi, ali da su Amerikanci u međuvremenu promenili računicu i sada žele da izbegnu sukob većih razmera.
"Američko rukovodstvo najavljuje podršku Izraelu ako bude napadnut, ali oni nisu sigurni kako bi se to odrazilo na njihovog kandidata Kamalu Haris u novembru", ističe on.
Sa tim tumačenjem slaže se i Andrej Mlakar: "Vašingtonu ne trebaju novi ratovi, vidimo da se i u Ukrajini malo stišalo. Kreće predsednička kampanja, zato Amerikanci ne dozvoljavaju Netanjahuu da zapali Bliski istok, i više puta mu je sugerisano da prestane sa takvom retorikom.
Kakva je budućnost mirovnih pregovora
Pregovori o razmeni talaca i primirju u Gazi, koji se vode uz posredstvo Egipta, Katara i SAD, do sada nisu dali značajnije rezultate, a ubistvo Ismaila Hanijea definitvno neće pomoći da se pronađe kompromisno rešenje za okončanje sukoba.
Američki predsednik Džozef Bajden uložio je značajan politički kapital u pregovore o primirju, koje je video kao najbolji način da umiri strasti u sopstvenoj državi i zabeleži diplomatsku pobedu neposredno pre predsedničkih izbora.
"Kako posredovanje može da uspe kada jedna strana ubije pregovarača na drugoj strani?", napisao je katarski premijer Muhamed bin Abdul Rahman el Tani na Iksu.
Prema pisanju "Aksiosa", američki zvaničnici su bili negativno iznenađeni vestima o atentatu, kao i da postoji zabrinutost da bi on mogao da značajno oteža pregovore o taocima i primirju. Isti portal je preneo da Tel Aviv očekuje da će pregovori biti privremeno suspendovani.
Budućnost pregovora sada visi o koncu, a nade administracije u Vašingtonu da bi sporazum mogao biti postignut pre novembarskih izbora verovatno su ugašene prošle noći u Teheranu. Narednih par meseci, jedini zadatak američke diplomatije će biti - sprečiti rat koji bi zapalio čitav Bliski istok.
