"Sve što se trenutno dešava u Venecueli apsolutno je očekivano. Odavno smo znali da opozicija planira da iskoristi izborni proces za destabilizaciju, kao što su to ranije radili", objašnjava za RT Balkan poznata venecuelanska novinarka Erika Ortega Sanoha, komentarišući proteste koji su u ovoj južnoameričkoj državi izbili nakon što je opozicija pokušala da ospori izbornu pobedu predsednika Nikolasa Madura.
"Znali smo šta će se desiti nakon izbora i takođe smo znali da neće samo tvrditi da je došlo do izborne krađe, već da će raditi sve kako bi Amerika i Evropa postavile Edmunda Gonzalesa Urutiju za predsednika Venecuele", navodi Ortega Sanoha.
Na ulicama glavnog grada Venecuele juče su organizovani paralelni skupovi, a pristalice Madura i čavizma štitile su predsedničku rezidenciju, palatu Miraflores, od napada opozicije. I Maduro je optužio SAD da stoje iza ovih događaja i da su iskoristile izborni proces da bi destabilizovale Venecuelu.
"Protivnici Madura krenuli su iz najbogatijeg dela grada ka glavnom trgu, ali su ih zaustavile dve grupe pristalica čavizma, koje su se udružile kod palate Miraflores", objašnjava Ortega Sanoha za RT Balkan sa lica mesta.
Nerede koji su izbili nakon Madurove pobede na izborima 28. jula predvodi Marija Korina Mačado iz venecuelanske krajnje desnice, koja je od 2002. godine učestvovala u svim destabilizujućim akcijama u Venecueli, nakon vladavine Uga Čavesa.
Kako navodi naša sagovornica, Mačado nije samo deo uticajne "buržoaske" porodice koja je u prošlosti imala jak politički i ekonomski uticaj, već su je "obučavale i finansirale SAD kako bi danas bila to što jeste".
Njena NVO organizacija "Sumate" primila je mnogo novca od Vašingtona, što potvrđuju mnogi izvodi i dokumenta.
Mačado, zahvaljujući američkom novcu, konstantno pokušava da kritikuje venecuelanski izborni sistem, koji je "zapravo jedan od najboljih na svetu", objašnjava venecuelanska novinarka.
Ko je zapravo na ulicama Karakasa
Zapadni mediji požurili su da prenesu kako su na ulice glavnog grada Venecuele nakon izbornih rezultata izašle hiljade "uglavnom mladih nezadovoljnih građana".
Međutim, naša sagovornica objašnjava da prvi talas ovonedeljnih nasilnih protesta nisu organizovali "ljudi koji su glasali na izborima", već osobe koje su ranije obučavane kako da izazivaju nerede širom Venecuele, "kojima je novčana sredstva, narkotike i oružje obezbedila opozicija".
"Prvo što su napali bili su simboli Bolivarske revolucije i nedavni projekti vlade – poput bolnica, trgova i spomenika. To im je bilo naređeno, da napadnu simbole revolucije", dodaje Ortega Sanoha, novinarka iz Venecuele.
Organizovani demonstranti, na primer, juče su u regionu Lara pokušali da preuzmu štab vladajuće partije koji su zapalili, iako je unutra bilo dvadeset osoba, među kojima i dve žene.
"Sve to smo u Venecueli već videli i 2014, 2016. godine", objašnjava za RT Balkan nagrađivana venecuelanska novinarka.
Opozicija dovodi u pitanje legitimnost glasanja, ali sve partije koje su učestvovale na izborima imale su svoje kontrolore na izbornim mestima. Bilo ih je više od 15.000 širom zemlje i svi su imali uvid u zapisnike.
Prema venecuelanskom zakonu, rok za objavu zapisnika je 30 dana, ali Mačado sada pokušava da organizuje paralelnu, nepriznatu Državnu izbornu komisiju i objavi navodne zapisnike mimo zakona.
U tome su ih, naravno, podržale SAD, koje su, kako je istakao državni sekretar Entoni Blinken, "ozbiljno zabrinute" zbog objavljenih izbornih rezultata za koje su istakli da "ne odražava ni volju, niti glasove naroda".
Blinken je pozvao izbornu komisiju Venecuele da "transparentno i odmah objavi pune rezultate, najavljujući da će SAD i međunarodna zajednica odgovoriti u skladu s tim".
Cilj opozicije je, objašnjava Ortega Sanoha, da se van svakog legalnog procesa što pre ospori Madurov naredni petogodišnji mandat (iako bi on trebalo da ga preuzme tek u decembru) i postavi njihov kandidat za period od 2025. do 2031. godine.