Ubistvo jednog od najuticajnijih lidera palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu podiglo je dosta prašine širom Bliskom istoka, a nova konfrontacija Irana i Izraela, koga optužuju da stoji iza atentata, deluje sve izvesnije.
Međutim, u moru izveštaja o njegovoj smrti i potencijalnom odgovoru iranskih vlasti, ostalo je nejasno - kako je zapravo sproveden atentat na visokog zvaničnika Hamasa?
Zvaničnici Hamasa su u prvi mah objavili da je Hanijeva "smrt rezultat izdajničkog cionističkog napada na njegovu rezidenciju u Teheranu", ne navodeći detalje ubistva.
Iranska Islamska revolucionarna garda ubrzo je potvrdila navode Hamasa, dodajući da je Hanijeova "rezidencija" uništena, što je rezultiralo "mučeništvom" lidera Hamasa zajedno sa "jednim od njegovih telohranitelja". U saopštenju se dodaje da se uzrok i razmere incidenta "istražuju", te da će "rezultati će biti objavljeni".
Zvaničnih detalja o ubistvu Ismaila Hanijea još nema, što je naravno podstaklo medije da spekulišu i prenose informacije dobijene iz "anonimnih izvora" u iranskom političkim i bezbednosnom establišmentu. Tako da je ostalo nejasno čak i gde je tačno ubijen funkcioner Hamasa.
Novinska agencija Fars objavila je da je Hanije boravio u "specijalnoj rezidenciji za ratne veterane u severnom Teheranu". Međutim, tu tvrdnju je osporila novinska agencija Tasnim koja nije objavila ništa o takvom objektu.
Libanska medijska mreža "Majadin", bliska pokretu Hezbolah, prenela je da je Hanije ubijen "raketom koja je ispaljena izvan Irana", dok je izraelski "Kanal 12" preneo da je "raketa lansirana unutar iranske teritorije".
Portal "Amvadž", koji je specijalizovan za dešavanja na Bliskom istoku, preneo je, pozivajući se na sopstvene izvore, da su Hanije i drugi visoki zvaničnici boravili u kompleksu Sadabad na severu Teherana, koji se povezuje sa predsedništvom Irana.
Taj portal navodi, pozivajući se na neimenovane visoke iranske zvaničnike, da je Hanije ubijen iz manjeg drona sa četiri rotora (kvadrikoptera), kao i da Teheran veruje da su palestinski telohranitelji "odigrali ulogu" u ubistvu lidera Hamasa. "Amvadž" se, međutim, ograđuje tvrdnjom da te navode ne može da potvrdi.
Korišćenje dronova bilo bi u skladu sa ranijim operacijama izraelskih službi, koje su ih često koristile u napadima na iranske vojne i bezbednosne objekte. Oni su mali i mogu da se sastave unutar zemlje, a iranske službe su ranije saopštile da su presrele pošiljke takvih letelica koje u Iran stižu iz Iračkog Kurdistana - za koji se veruje da je centar aktivnosti izraelskog Mosada.
Međutim, Izraelcima nije strano ni korišćenje drugih vrsta oružja. Na primer, oni su u aprilu ove godine, tokom okršaja sa Iranom nakon ubistva visokog zvaničnika Islamske garde u Damasku, izvršili raketne napade na PVO sisteme u okolini objekta za obogaćivanje uranijuma u Natanzu. Taj napad je navodno izveden iz iračkog vazdušnog prostora.
Izraelske službe su u prošlosti sprovodile i atentate "na zemlji", najčešće korišćenjem eksploziva. Veruje se da je jedan od rukovodilaca iranskog nuklearnog programa Mohsen Fahrizadeh ubijen upravo na taj način u novembru 2020. godine.
Prema pisanju "Njujork tajmsa", koji se poziva na iranske i američke izvore, Hanije je ubijen eksplozivnom napravom tajno prokrijumčarenom u smeštaj u Teheranu gde je boravio. Bomba je navodno postavljena pre dva meseca.
Eksplozija je potresla zgradu, razbila nekoliko prozora i izazvala delimično urušavanje spoljašnjeg zida, prema rečima dvojice iranskih zvaničnika, pripadnika Revolucionarne garde koji su komentarisali incident.
Portal "Amvadž" preneo je da Hanije navodno nije planirao da ostane u Iranu preko noći, te da je i ranije brinuo za sopstvenu bezbednost. On je nakon sahrane predsednika Irana Ebrahima Raisija, koji je poginuo u padu helikoptera u maju, u Iranu ostao samo nekoliko sati.
Vojno-obaveštajni analitičar Elajdža Maginer napisao je da je Izrael navodno podmetnuo sofisticirani špijunski softver putem vatsap poruke poslate lideru Hamasa, kako bi utvrdili njegovu tačnu poziciju u stanu.
Hanije je, naveo je on, ubijen nakon razgovora koji je vodio sa svojim sinom, tokom kojeg je utvrđena njegova tačna lokacija.
Spekulacije o sudbini Ismaila Hanijea za sada će ostati samo to - spekulacije - a za konkretne podatke bi trebalo sačekati rezultate istrage iranskih vlasti.
Istorijat izraelskih atentata
Trebalo bi napomenuti da Izrael ima dugu istoriju atentata na visoke funkcionere Hamasa.
Izraelske snage su 1997. pokušale da otruju visokog zvaničnika Hamasa Haleda Mešala, koji je u tom trenutku boravio u Jordanu. Mašal je uspeo da preživi, a čitav slučaj je dobio dosta medijske pažnje i imao je negativan uticaj na odnose Tel Aviva i Amana, koji su nekoliko godina ranije uspostavili diplomatske odnose.
Izraelske odbrambene snage su martu 2004. godine u Pojasu Gaze ubile jednog od osnivača Hamasa, Ahmeda Jasina, koji je stradao u udaru rakete ispaljene iz helikoptera. Ta likvidacija je, takođe, naišla na kritike svetske javnosti, ali i nekih vodećih zapadnih zemalja.
Osnivač oružanog krila Hamasa, Saleh el Aruri, ubijen je u napadu dronom na Bejrut u januaru ove godine. Izrael je ranije danas saopštio i da je doskorašnji komandant jedinica Hamasa, Mohamed Deif, ubijen u nedavnom raketnom udaru u Pojasu Gaze.