"Deklasifajd" otkriva: Kako je Al Kaida godinama imala bazu u Londonu
Ovog meseca navršava se trideset godina otkako je vođa Al Kaide, Bin Laden, samo sedam godina pre 11. septembra osnovao svoju kancelariju u sred zapadnog Londona, podseća portal "Deklasifajd". Navodi se da je takozvani Komitet za savete i reformu (ARC) objavljivao Bin Ladenove izjave i obezbeđivao pokriće za aktivnosti podrške 'vojnim' aktivnostima Al Kaide, uključujući regrutovanje članova, isplatu sredstava i nabavku opreme i usluga.
Sve to postavlja pitanje, zašto je Britanija to dozvoljavala?
Londonska kancelarija je takođe služila kao komunikacioni centar za izveštaje o vojnim i bezbednosnim pitanjima iz različitih ćelija Al Kaide, a izveštaji Kongresa pokazuju da je Bin Laden 1994. godine čak posetio London i nekoliko dana ostao na Vembliju, ne bi li formirao ARC.
Koliko je za Al Kaidu ova baza bila važna, pokazuju i Bin Ladenovi telefonski zapisi iz perioda od 1996. do 1998. Gotovo petina njegovih poziva, odnosno 238 od 1.100 – najveći pojedinačni broj – upućena je upravo Londonu, što pokazuje važnost ove baze.
"Dokazi sugerišu da su Britanci u početku tolerisali aktivnosti ARC-a, jer su ih možda videli kao koristan izvor obaveštajnih podataka", navodi "Deklasifajd", dodajući da je saudijski disident Kaled Al-Favaz, šef Bin Ladenove kancelarije, od dolaska u Britaniju, pa sve do hapšenja četiri godine kasnije, bio u redovnom kontaktu sa MI5.
Izgleda, dodaje se, da se MI5 nadao da će im Al-Favaz pružiti informacije o islamističkim ekstremistama koji žive u Britaniji. "Al- Favaz je bio pod utiskom da će ga njegovi kontakti sa Službom bezbednosti sačuvati od nevolja", pisao je Frenk Gardner iz Bi-Bi-Sija.
Ali, moguće je da britanske tajne službe nisu ARC gledale kao samo kao izvor obaveštajnih podataka. Saudijski disident Sad Al-Fakih, upitan u intervjuu 2003. o životu u Velikoj Britaniji odgovorio je da su Britanci "dovoljno lukavi da znaju da je saudijski režim osuđen na propast i da žele da budu u poziciji da se nose sa alternativnim liderima".
Britanija je, možda tolerisala prisustvo Bin Ladenovog uticaja na svojoj teritoriji jer je pokušavala da neguje odnose sa budućim kreatorima politike u Saudijskoj Arabiji?
Londonska baza je omogućila Bin Ladenu da motiviše svoje pristalice širom sveta. Počinioci bombaških napada 1995. u Saudijskoj Arabiji, na primer, pročitali su Bin Ladenove spise nakon što su poslani faksom iz Londona.
ARC je, na primer, distribuirao engleski prevod Bin Ladenove deklaracije o džihadu iz avgusta 1996. protiv Amerikanaca koji su "zauzeli teritoriju dva mesta koja se smatraju svetim".
Dve godine kasnije, u februaru 1998. godine, ARC je objavio Bin Ladenovo stvaranje "Međunarodnog fronta za džihad protiv krstaša i Jevreja", koji je ujedinio različite terorističke grupe.
Ne samo da je sve ovo dopuštano, već je posebno zanimljivo i to što su britanske i američke obaveštajne službe u više navrata odbijale priliku da dobiju informacije o Bin Ladenu i Al Kaidi tokom 1990-ih.
Početkom 1995. godine, na primer, sudanska vlada, koja je tada bila domaćin Bin Ladenu, ponudila je da izruči ili intervjuiše njega i druge ključne operativce koji su uhapšeni pod optužbom za planiranje terorističkih zločina.
Oni su ponudili i fotografije i detalje o raznim militantima, uključujući Saudijce, Jemence i Egipćane koji su se borili u Avganistanu protiv Sovjeta.
Ova sudanska ponuda je odbijena, navodno zbog "iracionalne mržnje" koju su SAD osećale prema sudanskom režimu, kao i slična naknadna ponuda upućena MI6.
Bin Ladenove pristalice su se u Londonu osećale toliko bezbedno da su 1995. poslale dopise Ministarstvu unutrašnjih poslova sa upitom da li njihov lider može da zatraži politički azil. To je odbijeno, jer su Britanci, verovatno mislili da bi tako otišli predaleko.