Svet
Leonid Savin: Venecuela nastavlja kurs multipolarnosti, ostaje bedem otpora imperijalizmu SAD
Nastaviće se saradnja sa drugim državama "osovine dobra", kako je Ugo Čaves nazvao Iran, DNRK i Rusiju, smatra ruski geopolitičar
Dvadeset osmog jula, na 70. godišnjicu rođenja Uga Čaveza, u Venecueli su održani predsednički izbori, na kojima je, uprkos raznim trikovima opozicije, većinu glasova osvojio aktuelni predsednik, kandidat Ujedinjene socijalističke partije Venecuele i Velikog patriotskog pola Nikolas Maduro.
Opozicija je u početku bila fragmentirana, a prozapadnoj kandidatkinji Mariji Korini Mačado, koja je predstavljala buržoaske krugove, sudskom presudom je zabranjeno učešće na izborima. Nju je zamenio penzionisani diplomata Edmundo Gonzales, koji je u Venecueli poznat kao "deda", što je aluzija na američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji je oboleo od demencije.
Ipak, opozicija je u poslednjih nedelju dana uspela da se mobiliše. Poslednjeg dana kampanje u Karakasu je održan veliki miting opozicije, na kome je učestvovalo oko 250.000 ljudi, iako je i opozicija govorila o milion okupljenih. Još tada je najavljeno da će vlast falsifikovati izbore, a jedan broj zapadnih zemalja, pre svega SAD, saopštio je da neće priznati izbore.
Zategnuti su i odnosi sa nekim zemljama Latinske Amerike – Kolumbijom, Argentinom, pa čak i Brazilom, jer je, kako podseća Savin, Nikolas Maduro izjavio da je sistem glasanja u Venecueli bolji, budući da u ovoj zemlji imaju sistem elektronske verifikacije uz fizičko učešće, što eliminiše mogućnost izbornih prevara.
Sam proces glasanja je protekao mirno, uz obezbeđenje na biračkim mestima, a većina građana zemlje tradicionalno glasa ujutru. Prema preliminarnim rezultatima, Maduro je osvojio više od 50 odsto glasova.
U Venecueli se glasalo od šest ujutru do šest uveče. Međutim, do devet sati uveče, rezultati još nisu bili poznati i počeo je još jedan talas dezinformacija opozicionih i zapadnih medija. Marija Korina je pozvala svoje pristalice da izađu na biračka mesta, a grupe provokatora su počele da se okupljaju na nekim od njih, uključujući i Karakas.
Pristalice Madura marširale su do palate Miraflores, u znak podrške Maduru. Napetost se nadvila nad čitavu Venecuelu.
Nekoliko minuta posle ponoći, šef komisije je saopštio da je do kašnjenja došlo zbog napada na sistem prenosa podataka sa biračkih mesta, što je otežalo prebrojavanje glasova.
Nikolas Maduro dobio je 51,2 odsto glasova, dok je Edmundo Gonzales dobio 44,2 odsto. Ostali kandidati su ukupno osvojili oko 10 odsto. Informacija je objavljena nakon što je prebrojano 80 odsto svih glasačkih listića. Na hiljade Madurovih pristalica ispred predsedničke palate dočekalo je ovu vest sa radošću. Posle slavlja, oko dva sata posle ponoći, okupljani su počeli da se razilaze.
Ako procenimo geopolitičke posledice izbora, smatra ruski geopolitičar, one će se osetiti ne samo u Venecueli i Latinskoj Americi, već i u čitavom svetu. Nastaviće se kurs ka multipolarnosti, koji je pre 25 godina započeo Ugo Čavez.
Venecuela će ostati bedem otpora imperijalizmu SAD, tvrdi Savin. Nastaviće se saradnja sa drugim državama "osovine dobra", kako je Ugo Čaves nazvao Iran, DNRK i Rusiju. U pozadini političke polarizacije u SAD i opadanja transatlantizma, Karakas će se nastaviti sa alternativnim geopolitičkim projektima, koji je zacrtao pokojni predsednik Čaves.
Vašington i Brisel će sigurno uvesti nove sankcije Venecueli, ali je malo verovatno da će te sankcije zaustaviti bolivarsku vlast u daljim, odlučnim političkim akcijama, zaključuje ruski geopolitičar.
