Jedna od najvažnijih lekcija koju je potpredsednica SAD i izgledna kandidatkinja demokrata na predstojećim izborima Kamala Haris naučila iz neuspešne kampanje Hilari Klinton pre osam godina je to da je bolje razgovarati o poslovima nego o oružju u tri države Pojasa rđe koje su ključne za dolazak u Belu kuću, piše "Gardijan".
Rezultat u sedam tzv. kolebljivih država donesi prevagu na predsedničkim izborima – u Arizoni, Nevadi, Severnoj Karolini, Džordžiji u tzv. Pojasu sunca, i presudnim – Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu iz Pojasa rđe, za koje obe kampanje, i demokratska i republikanska, veruju da je odlučujući.
Upravo s tim u vezi treba gledati na Trampov izbor senatora iz Ohaja (takođe Pojas rđe) Džej Di Vensa za potpredsednika, kao i na spekulacije da će kandidat za potpredsednika Kamale Haris biti guverner Pensilvanije Džoš Šapiro. Ozbiljni kandidati za tu funkciju su i guverneri Tim Volc iz Minesote i Endi Bešir iz Kentakija.
Harisova je i postavila guvernerku Mičigena Grečen Vitmer za kopredsedavajuću kampanji. Vitmerova je dragoceno pojačanje timu ako se ima u vidu da je pobedila kandidata kojeg je 2022. podržao Tramp – demokrate su tada preuzele kontrolu nad Mičigenom prvi put posle 45 godina.
Sve ovo je prećutno priznanje koliko je kampanja Hilari Klinton pogrešila 2016, ocenjuje "Gardijan" i podseća da se kampanja supruge bivšeg predsednika SAD Bila Klintona fokusirala na birače iz gradova zanemarujući ruralna područja i radničku klasu koji trpe posledice globalizacije i prebacivanja proizvodnje u druge države.
Zvaničnici sindikata su se žalili da Klintonkin tim nije poslušao savete da više razgovara o zaštiti radnih mesta, a manje o kontroli oružja, što je pak iskoristio Tramp.
Harisova je potencijalni kandidat demokrata manje od dve nedelje, ali je već stekla poziciju protiv Trampa u svim osim u jednoj od sedam kolebljivih država. Anketa Koledža Emerson pokazala je da joj ide bolje od Bajdena u Pojasu rđe i da je tik uz Trampa u tri ključne gorepomenute države. Druga anketa daje joj čak 11 odsto prednosti u Mičigenu i dva u Viskonsinu, iako zaostaje za Trampom četiri procenta u Pensilvaniji.
Britanski list dodaje da Harisova bolje stoji od Bajdena među starijom populacijom, belcima bez fakultetske diplome – dve najvažnije demografske grupe u Pojasu rđe. Takođe, sva je verovatnoća da će privući crne glasače na birališta, što je odlučujuće za pobedu u Mičigenu, ali značajno i za Viskonsin i Pensilvaniju.
Harisovoj bi u Mičigenu mogao pomoći i njen suzdržaniji stav o ratu Izraela u Pojasu Gaze budući da ova savezna država ima mnogobrojno muslimansko stanovništvo i jer je Bajden tamo izgubio podršku upravo zahvaljujući svojoj bespogovornoj podršci Izraelu (dobio je nadimak Genocidni Džo).