Američka vojska povukla se ove sedmice iz vazduhoplovne baze u Nigeru, više od mesec dana pre roka 15. septembra koji je vlada ove zapadnoafričke zemlje dala SAD.
Vlasti Nigera su u martu proglasile američko vojno prisustvo "ilegalnim", istovremeno kritikujući napore Vašingtona da potkopa pravo Nigera na samoopredeljenje.
Eksperti su za "Global tajms" rekli da je rano povlačenje američkih trupa iz Nigera zapravo motivisano zabrinutošću Vašingtona za bezbednost. Zbog raspoloženja lokalnog stanovništva, bezbednost američkih trupa se ne može garantovati.
Brojni pokazatelji ukazuju da je odluka američkih trupa zapravo nevoljan korak. Budući da Vašington posvećuje više pažnje azijsko-pacifičkom regionu kako bi se suprotstavio "kineskoj pretnji" bio je prinuđen da postepeno smanjuje svoje vojno prisustvo u drugim regionima, uključujući Bliski istok i Afriku.
Takođe, iako je Niger bio važna baza za antiterorističke napore Vašingtona u Sahelu, dugoročno američko vojno prisustvo i protivterorističke operacije u Nigeru poslednjih godina postaju sve skuplje i neefikasnije.
Za Niger, potpuno povlačenje američkih trupa znači da ta afrička država nastavlja putem oslobađanja od zapadne vojne intervencije. To je takođe korak ka potpunoj nezavisnosti od zapadnih zemalja.
Zahtev Nigera za povlačenjem zapadnih trupa pokazuje snažnu volju za očuvanjem suvereniteta i nezavisnog donošenja odluka. Od kraja zapadne kolonijalne vladavine sredinom 20. veka, afričke zemlje nakon sticanja nezavisnosti, poput Nigera, postepeno su razvile snažno antikolonijalno osećanje. Ovo osećanje je skeptično prema spoljnom mešanju, posebno kada se smatra da održava neravnopravne odnose kolonijalnog perioda.
Osim Nigera, poslednjih godina vlasti u mnogim afričkim zemljama, od Malija preko Burkine Faso do Čada, nastavile su da pokazuju zapadnim trupama vrata. Za mnoge zemlje na kontinentu ovo je jasna demonstracija suvereniteta i snažne želje da samostalno, bez mešanja Zapada, upravljaju svojim političkim i bezbednosnim poslovima.
Povlačenje zapadnih trupa iz Nigera moglo bi da inspiriše više afričkih zemalja da preduzmu slične mere kako bi smanjile svoju zavisnost od stranih vojnih snaga i ojačale svoje autonomne odbrambene sposobnosti. Ovaj uspon u potrazi za nezavisnošću i autonomijom protiv zapadnog kolonijalnog uticaja će dalje promovisati pravo kontinenta na samoopredeljenje i kolektivno samopouzdanje u međunarodnoj areni, piše "Global tajms".
Pošto su američke trupe izbačene iz zemalja u regionu poput Nigera, treba imati na umu da to ne znači da američka vojska napušta Afriku. Vođene sopstvenim interesima, SAD mogu u budućnosti da pruže svoju dugu ruku na druge afričke zemlje, pa čak i nazad u Niger ako bude potrebno.
Usred prilagođavanja vojnog rasporeda SAD na afričkom kontinentu, ono što je jasno je hegemonistički način na koji SAD postupaju sa zemljama u regionu, kao i njenu težnju za političkim uticajem i vojnu ekspanziju, narod afričkog regiona ne pozdravlja. Očigledno je da SAD neće promeniti kurs hegemonije i ekspanzionizma u Africi, navodi "Global tajms".
Afrika ne želi da postane šahovska tabla za hegemoniju Vašingtona, posebno imajući u vidu istoriju SAD u podsticanju i promovisanju proksi ratova širom sveta. Sve akcije SAD sigurno će izazvati visok stepen budnosti kod afričkih zemalja i snažno protivljenje naroda kontinenta, zaključuje se u tekstu.