Svetska populacija je porasla između 1990. i 2023. godine za više od 50 odsto, ali porast broja ljudi nije podjednako zabeležen u svim državama.
Zapadnoevropske države su zabeležile značajan rast stanovništva, čak i kada je stopa nataliteta opala, što ukazuje na migraciju u regionu, piše portal "Zirohedž".
Turska (+56 odsto) i Irska (+48 posto) su zabeležile najveći rast među zemljama sa više od milion ljudi.
S druge strane, Rusija i nekoliko zemalja bivšeg sovjetskog bloka sada imaju manje ljudi nego 1990. godine, kada je pao Berlinski zid.
Balkanske zemlje su takođe zabeležile pad stanovništva, nakon talasa emigracije posle građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.
Luksemburg je zabeležio najveći rast u celini u iznosu od 74 odsto, dok je Moldavija označena kao država sa najvećim padom broja stanovništva sa čak 31 odsto.
Međunarodni monetarni front (MMF) procenjuje da se skoro 25 miliona istočnih Evropljana odselilo između 1990. i 2015. godine, što je više od ukupnog broja stanovnika Češke i Mađarske.
Njihova analiza je pokazala da zemlje sa, kako se navodi, manje efikasnom vladavinom prava i slabijim institucijama, imaju najviše stope emigracije, obično među obrazovanim i kvalifikovanim radnicima.
I iako emigranti šalju devize kući, novac dobijen iz inostranstva je mač sa dve oštrice. MMF kaže da su, dok su investicije i potrošnja porasle u istočnoj Evropi, vrednosti valuta su takođe porasle, ali tako smanjile konkurentnost izvoza.