Evropski komesar za zajedničko tržišta Tjeri Breton našao se u nebranom grožđu nakon pisma koje javno uputio vlasniku Iksa Ilonu Masku, u kom je od ekscentričnog milijardera zatražio da pripazi na "širenje štetnog sadržaja" na toj mreži.
Pismo ne bi bilo toliko kontroverzno samo po sebi – na kraju krajeva sukob Evropske komisije (EK) i Maska oko navodnog širenja dezinformacija i govora mržnje na Iksu traje već mesecima – da do njega nije došlo svega nekoliko sati pre Maskovog intervjua sa republikanskim kandidatom na predsedničkim izborima Donaldom Trampom, zbog čega se Breton našao na udaru kritika kako u SAD, tako i u Evropi.
Ubrzo se ispostavilo da Breton nije imao odobrenje Komisije i svoje šefice Ursule fon der Lajen da objavi pismo, kao i da je istraga o potencijalnim "štetnim sadržajima" na toj platformi i dalje u toku. Prema pisanju "Politika", članovi EK su bili iznenađeni Bretonovim ispadom, distancirajući se od njega i tvrdeći da se EU "ne meša u izbore u drugim državama".
Trampove pristalice otišli su korak dalje. "Evropska unija pokušava da se meša u izbore u SAD", napisao je na Iksu Kris Lasivita, koji je deo Trampove predsedničke kampanje, pa je dodao: "Mogu da idu dođavola."
Breton, koji važi za jednog od najuticajnijih evropskih komesara, iza sebe ima bogatu karijeru kako u politici, tako i u poslovnom sektoru, ali ni sam nije bio imun na kontroverze.
Inženjer, pisac i počasni državljanin Senegala
Rođen u Parizu 1955. godine i elektroinženjer po obrazovanju, Breton je studirao i na francuskom Institutu za odbranu, a nakon završenih studija radio kao profesor i savetnik u Ministarstvu obrazovanja – nakon čega ulazi u poslovne vode.
Kao kadru francuske vlade, Bretonu je 1993. povereno da spase posrnulu državnu IT kompaniju "Bel", u čemu je imao određenih uspeha. Sličan zadatak dobio je i četiri godine kasnije, kada je postavljen na mesto izvršnog direktora još jednog posrnulog tehnološkog giganta – "Tompsona", koji se nalazio pred kolapsom. Breton je kompaniju uspešno podigao na noge i u trenutku njegovog odlaska 2002, poslovala je "u plusu".
Nakon tri godine na čelu francuskog "Telekoma" (2002-2005), Breton se vraća u političke vode i postaje ministar finansija u vladi konzervativnog premijera Dominika de Vilpena, gde ostaje do kraja predsedničkog mandata predsednika Žaka Širaka 2007. godine.
Nakon što je godinu dana predavao na Harvardu, Breton je proveo deset godina (2009-2019) na čelu još jedne tehnološke kompanije, "Atosa", koja je u tom periodu beležila značajne uspehe. Međutim, taj period nije prošao bez kontroverzi: nakon što je napustio "Atos", Breton je prodao svoje deonice za oko 40 miliona evra. Kompanija je ubrzo doživela značajne finansijske probleme, a njena vrednost je značajno opala, što je pokrenulo debate oko "tajminga" Bretonove odluke da proda svoje deonice.
U Bretonovoj biografiji vredi pomenuti još nekoliko zanimljivih detalja, poput činjenice da je početkom osamdesetih godina prošlog veka objavio tehno-triler roman "Softvor", koji je ostvario veliki uspeh i koji je preveden na 10 jezika.
Takođe, Breton i njegova supruga od 2015, pored francuskog, imaju i državljanstvo Senegala, koje im je dodelio predsednik te zemlje zbog "posvećenosti Senegalu tokom više od 30 godina".
Ursulin "digitalni krstaš"
Breton nije bio prvi izbor francuske vlade za evropskog komesara nakon izbora za EP 2019. godine – on je nominovan tek nakon što su evroposlanici odbili nominaciju potpredsednice francuske Narodne banke Silvi Gular zbog potencijalnih sukoba interesa.
Iako je kao direktor velike multinacionalne korporacije Breton bio potencijalno kontroverzniji izbor – pre svega zbog činjenice da je proveo 10 godina na čelu kompanije koja je u tom periodu dobila više od 100 miliona evra subvencija od EK – on je ipak dobio neophodnu podršku i 1. decembra te godine preuzeo je dužnost komesara za unutrašnje tržište.
Kao komesar, Breton je težio da Evropsku uniju predstavio kao "regulatornu silu", koja prednjači u uvođenju propisa kojim bi se ograničile velike korporacije, pre svega u oblasti informacionih tehnologija, zbog čega je često ulazio u sukob sa tehnološkim gigantima poput "Gugla", "Fejsbuka" i "Iksa".
Pitanje regulacije u oblasti informacionih tehnologija dodatno je dobilo na značaju usponom veštačke inteligencije (AI). Međutim, Bretonovi pokušaji da "obuzda" tehnološke gigante nisu bez kritičara – kontroverznom Francuzu se najčešće prebacuje da "guši" evropske kompanije, koje sve više zaostaju za svojim američkim i kineskim rivalima.
Verovatno najkontroverzniji projekat EK u oblasti informacionih tehnologija je Zakon o digitalnim uslugama (DSA), kojim EU pokušava da uspostavi čvršću kontrolu nad digitalnim platformama kako bi "sprečili nelegalne i štetne aktivnosti na mrežama i širenje dezinformacija".
Dok pristalice tog propisa tvrde da će on značajno otežati širenje lažnih vesti na društvenim mrežama i povećati transparentnost, kritičari – među kojima se nalazi i Ilon Mask – smatraju da je reč o jedva prikrivenoj cenzuri i napadu na slobodu govora.
Upravo je Maksov Iks (nekadašnji Tviter), koji je milijarder kupio u oktobru 2022, najveći "trn u oku" briselskih birokrata poput Bretona. Iako se Mask (i sam "Afrikanac") i Breton znaju od ranije – milijarder je 2022. godine ugostio komesara u fabrici "Tesle" u Teksasu – njihov sukob je poslednjih meseci eskalirao, te se stiče utisak da je Komisija sve bliža odluci da zabrani tu društvenu mrežu.