Lideri levice u Latinskoj Americi traže slobodu za osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža, piše Ben Norton na svom podkastu "Multipolarista".
Kako navodi Norton, Asanža su javno podržali predsednik Brazila Lula da Silva, predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador, potpredsednica Argentine Kristina Fernandez de Kiršner, predsednik Kolumbije Gustav Petro, predsednik Venecuele Nikolas Maduro, predsednik Nikaragve Danijel Ortega, bivši predsednik Bolivije Evo Morales i bivši predsednik Hondurasa Manuel Zelaja.
Australijskog novinara SAD progone zbog objavljivanja poverljivih dokumenata u kojima su, između ostalog, otkriveni američki ratni zločini u Iraku i Avganistanu.
Većina lidera Latinske Amerike pozvala je da Asanž bude pušten iz britanskog zatvora visoke bezbednosti u kojem se nalazi od 2019.
Asanžu je u početku dao azil bivši predsednik Ekvadora Rafael Korea.
Osnivač "Vikiliksa" bio je od 2012. "zarobljen" sedam godina u ambasadi Ekvadora u Londonu, što je prema tvrdnji eksperata Ujedinjenih nacija bio nezakonit oblik "proizvoljnog pritvora" od strane vlada Ujedinjenog Kraljevstva i Švedske.
Britanske vlasti su 2019. uhapsile Asanža kojem je Ekvador prethodno ukinuo azil. Pravosudni sistem Ujedinjenog Kraljevstva je naknadno odobrio zahtev Vašingtona za ekstradiciju, a novinaru Vikiliksa preti kazna do 175 godina zatvora.
Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za pitanje torture Nils Melcer posetio je Asanža u londonskom zatvoru Belmarš i saopštio da novinar pati od "svih simptoma tipičnih za prolongirano izlaganje psihičkoj torturi". "Dok američka vlada goni Asanža zbog objavljivanja informacija o ozbiljnim kršenjima ljudskih prava, uključujući torturu i ubistvo, odgovorni za ove zločine i dalje su nekažnjeni", ocenio je zvaničnik UN.
Kako navodi Ben Norton, CIA je organizovala udare protiv mnogih levičarskih vlada u Latinskoj Americi,pa je čak planirala da kidnapuje i ubije Asanža. Američku obaveštajnu agenciju sada tuže novinari koji su bili žrtve ilegalnih špijunskih operacija.
Rafael Korea iz Ekvadora i Andres Arauz
Bivši predsednik Ekvadora Korea je uvek važio za jednog od Asanžovih najglasnijih pristalica. Andres Arauz takođe je hvalio Asanža. Levičarski ekonomista i bivši menadžer centralne banke, koji je služio i kao ministar za vreme manadata Koree, Arauz je bio blizu pobede na izborima u Ekvadoru 2021.
"Pravo, a takođe i ekvadorsko novinarstvo je novinarstvo Džulijana Asanža", napisao je Arauz na Tviteru sa ponosom, pozivajući se na činjenicu da je izdavač Vikiliksa dobio ekvadorsko državljanstvo.
Brazilac Lula da Silva
Novoizabrani brazilski levičar Lula da Silva sastao se sa Asanžovim kolegama sa Vikiliksa 28. novembra 2022. Lula je iskazao solidarnost i izrazio nadu da će "Asanž biti oslobođen nepravednog zatvora".
Lula je upravljao najvećom državom Latinske Amerike od 2003. do 2010. godine i stupa na vlast 1. januara 2023. godine, nakon pobede nad Žairom Bolsonarom.
Kolumbijac Gustavo Petro
Nedelju dana pre nego što su razgovarali sa Lulom u Brazilu, urednici Vikiliksa otputovali su u Kolumbiju da se sastanu sa novim predsednikom Gustavom Petrom.
Petro, prvi levičar u Kolumbiji, rekao je da "podržava svetsku borbu za slobodu novinara Džulijana Asanža".
"Pitaću predsednika Bajdena sa drugim predsednicima Latinske Amerike, kako ne bi optužili novinara samo zato što je rekao istinu", dodao je on.
Danijel Ortega iz Nikaragve
Socijalistički predsednik Nikaragve Danijel Ortega rekao je 2021. da je "Asanž zaslužio priznanje naroda i za to je dobio nagradu za mir naroda sveta". Pri tom je dodao: "Ne Nobelovu nagradu, koja se dodeljuje onima koji uništavaju, napadaju, ubijaju, bombarduju".
Ortega je primetio da je navodni "zločin" Asanža "osuđivanje kršenja ljudskih prava, zločina koje su severnoamerički lideri počinili ubistvima i u bombaškim napadima".
Lider Sandinističkog fronta nacionalnog oslobođenja osudio je licemerje i autoritarnost zapadnih vlada, ističući "njihove korene u rasizmu, monarhizmu i fašizmu".
Nikolas Maduro iz Venecuele
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro bio je jedan od najistaknutijih svetskih lidera u odbrani Asanža.
Kada je novinar zatvoren 2019. godine, Maduro je oštro osudio "ovu groznu odluku" kao "sramnu uvredu međunarodnog prava i njegovih ljudskih prava".
Venecuelanska vlada je naglasila da je Asanž žrtva "političkog progona" od strane američke vlade, a njegov "zločin je otkrio svetu najmračnije i najzločinačkije lice ‘ratova za promenu režima‘ koje sprovodi američka imperija, i posebno masovna ubistva civila i sramno kršenje ljudskih prava u Iraku."
"Australijsko-ekvadorski novinar ne bi trebalo da bude isporučen u SAD, gde je njegov život u opasnosti od nameštenog sudskog procesa i gde jasno postoji namera da se okonča njegov život", jasan je bio Maduro.
"Iz poštovanja prava na azil, iz poštovanja međunarodnog prava, Džulijan Asanž mora biti odmah oslobođen, njegov život i njegov integritet moraju biti zaštićeni i poštovani", istakao je venecuelanski predsednik.
Meksikanac Andres Manuel Lopez Obrador
Predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador pohvalio je Asanža kao "najboljeg novinara našeg vremena na svetu".
Kritikujući licemerje američke vlade on je pozvao da se australijski "zatvorenik savesti“ oslobodi, a on je upitao: "Hoćemo li izneti Kip slobode iz Njujorka? Hoćemo li nastaviti da pričamo o demokratiji? Hoćemo li nastaviti da pričamo o zaštiti ljudskih prava, slobodi izražavanja?"
Na konferenciji za novinare, meksički lider je čak pustio video snimak "Kolateralno ubistvo", koji je objavio Vikiliks, a na kojem se vidi kako američka vojska ubija novinare u Iraku.
Kristina Fernandez de Kiršner iz Argentine
Kristina Fernandez de Kiršner bila je predsednica Argentine od 2007. do 2015. godine i trenutno je potpredsednica. Više puta je izrazila podršku Džulijanu Asanžu.
Kiršner se 5. decembra 2022. sastala sa istim urednicima Vikiliksa, Hrabsonom i Farelom u okviru njihove turneje po Latinskoj Americi.
Kiršner je 2019. tvitovala:"U naopakom svetu lažne vesti slobodno kruže, a oni koji otkrivaju istinu bivaju progonjeni i zatvoreni". Ona je istakla važnost "prava građana na informisanje" i zahvalila se Asanžu na njegovom novinarskom radu.
Zatim, u junu 2022, dok je bila potpredsednica Argentine, Kiršner je napisala: "Odluka da se omogući izručenje Džulijana Asanža ne samo da dovodi u opasnost njegov život, već i predstavlja alarmantan presedan za sve svetske novinare koji tragaju za istinom: novinarsko disciplinovanje za sve".
Evo Morales iz Bolivije
Bivši socijalistički predsednik Bolivije Evo Morales upozorio je u junu 2022. da je "odluka Ujedinjenog Kraljevstva da prihvati zahtev Sjedinjenih Država za izručenje Džulijana Asanža težak napad na novinarstvo, demokratiju i potragu za istinom".
Morales je dodao da je Asanž "razotkrio nekažnjene zločine imperije, to je njegov jedini ’zločin’" i istakao "svu našu solidarnost sa njim i njegovom porodicom".
Manuel Zelaja iz Hondurasa
Bivši predsednik Hondurasa Manuel Zelaja bio je otvoren branilac Džulijana Asanža.
Zelaja je zbačen sa vlasti u desničarskom vojnom udaru 2009. uz podršku SAD. Danas zvanično služi kao savetnik predsednice Hondurasa Siomare Kastro, koja je njegova supruga.
Zelaja vodi organizaciju "Antiimperijalistička narodna internacionala u odbranu čovečanstva i prirode" koja je pokrenula kampanju za oslobađanje Asanža. "Svet zahteva trenutnu slobodu Džulijana Asanža", izjavio je Zelaja.
Njegovu kampanju javno su podržali bivši levičarski predsednik Paragvaja Fernando Lugo i drugi političari Latinske Amerike.
Zelaja je u septembru poslao pismo britanskoj premijerki Liz Tras i tražio da se poništi odluka o ekstradiciji i oslobodi Asanž.
Godine 2020. je naveo da Asanž "za informisanje čovečanstva o skrivenim užasima moći, treba da dobije nagradu".