U glavama francuskih zvaničnika plan je bio ambiciozan, ali jednostavan: očistiti Senu za Olimpijske igre 2024, a zatim ubediti svet da bilo ko može da se kupa u zloglasnoj mutnoj reci sledećeg leta, piše "Politiko".
Olimpijci su, na kraju, uskočili u Senu, plivajući između glasnih sumnji, odlaganja, bolesti i crnohumornih šala o onome što su videli usput, ali lokalci nisu toliko željni da se bućnu.
Stručnjaci za kvalitet vode koji proučavaju Senu slažu da je čišćenje reke dugo odlagano, ali da se dešava. Međutim, oni imaju mnogo pitanja o tome koliko su testovi koji dokazuju da je Sena "bezbedna" verodostojni.
"Samo treba da pogledate podatke za poslednje četiri godine da biste odgovorili: ne", rekao je profesor na Univerzitetu Sorbona Žan-Mari Mušel, koji je deo grupe naučnika koji proučavaju nivoe zagađenja u Seni.
On dodaje da se kvalitet vode, po svemu sudeći, poboljšava, mada verovatno mnogo sporije nego što su se nadali zvaničnici koji su pokrenuli posao oko čišćenja.
Ipak, gradonačelnica Pariza An Idalgo insistira da treba ići punom parom napred. Dugogodišnja gradonačelnica iz redova socijalista, odbacila je tvrdnje da Sena nije bezbedna za plivanje kao lažne vesti koje "uništavaju sve (uključujući) poverenje među ljudima".
Idalgo, kao i ministarka sporta Ameli Udea Kastera, u ime poverenja ili uložene pozamašne svote novca, okupale su se u Seni pred OI kako bi pokazale da je voda bezbedna za kupanje, iako su naknadna testiranja pred trku triatlonaca dokazala suprotno zbog čega je nadmetanje u ovoj olimpijskoj disciplini odloženo.
Pariz nije jedini grad koji pokušava da u kratkom roku ostvari ono što je decenijama izmicalo velikim gradskim zvaničnicima. London, Njujork, Čikago – izaberite bilo koju veću metropolu i slični napori su u toku.
Idalgo je pre osam godina obećala da će građani moći da se kupaju u Seni. Od tada je taj poduhvat koštao francuske vlasti 1,4 milijarde evra za titanske infrastrukturne projekte.
Oni su podrazumevali gradnju ogromnog podzemnog bazena za skladištenje otpadnih voda i sprečavanje njihovog izlivanja u reku, sisteme za dezinfekciju za prečišćavanje vode koja izlazi iz dva postrojenja za prečišćavanje uzvodno od Pariza, i sistem za preusmeravanje otpadnih voda iz više od 10.000 domova koje su se ispuštale u Senu.
Objekti su izgrađeni baš na vreme za Olimpijadu, ali možda neće biti dovoljni da bi Idalgo ispunila svoje obećanje o kupanju u reci sledećeg leta.
Sena će morati da ispuni standarde EU za javna kupališta, koji zahtevaju nivoe bakterije ešerihije koli ispod 900 jedinica koje formiraju kolonije na 100 mililitara vode u najmanje 90 odsto uzoraka.
Stručnjaci za kvalitet vode takođe dovode u pitanje regulativu i standardne metode ispitivanja.
"Oni su potpuno neodgovarajući za stvarno merenje rizika u reci kao što je Sena", rekao je Den Angelesku, izvršni direktor "Fluidiona", startapa koji je specijalizovan za praćenje kvaliteta vode sa sedištem u Alforvilu, na periferiji Pariza.
Kompanija tvrdi da ima novu, precizniju metodu testiranja, kao i da su njihovi testovi tokom trajanja OI pokazali "mnogo, mnogo veće" vrednosti zagađenja od zvaničnih testova.
Sa gradom Parizom kompanija je podelila svoje, budući da "Fluidion" ima potpisan ugovor sa gradom o nadzoru vode iz 2017. godine. Grad je, međutim, odlučio da se drži standardnih metoda merenja za Olimpijske igre.
Angelesku kaže da je razumljivo da se grad Pariz pridržava odobrene metode testiranja, ali ističe da ona može da pruži "preterano optimističnu" sliku o kvaliteta vode i rasprostranjenosti bakterije ešerihije koli.