Za SAD je od samog početka bilo ključno da dovedu u pitanje izborni proces u Venecueli, da se vrate politici maksimalnog pritiska i da na vlast dovedu svoju marionetu, piše Leonid Savin za sajt "Geopolitika".
Događaji koji su usledili u Venecueli posle predsedničkih izbora nisu samo akcija ovdašnje opozicije, već ih treba posmatrati kao još jedan pokušaj da se sa vlasti sruše "čavisti".
Nakon što je Ugo Čavez preuzeo vlast 1999. godine, kurs zemlje, koju su SAD smatrale "sopstvenim dvorištem", dramatično se promenio. Ugo Čavez je bio jedan od prvih lidera zemalja koji je govorio o stvaranju multipolarnog sveta i koji je započeo duboke reforme u unutrašnjoj politici, koje su smesta izazvale reakcije Vašingtona i lokalnih oligarha.
Prva zavera protiv njega dogodila se u aprilu 2002, ali je taj puč propao, konstatuje Savin. Narod je odbranio predsednika. Tokom izbora u decembru 2006. godine, opozicija je pokušala da promoviše svog kandidata, ali bezuspešno.
U oktobru 2012. Čavez je ponovo pobedio. U februaru 2014, u Venecueli su iznenada izbili masovni neredi, navodno zbog ekonomske krize, podseća ruski geopolitičar. Kako je kasnije otkrila istraga, u podsticanju nereda na društvenim mrežama učestvovala je poznata kompanija "Kembridž analitika", koja je umešana u skandal iz 2016. godine o navodnom pomaganju Donaldu Trampu da pobedi na američkim izborima.
Od marta 2017. u zemlji su ponovo počeli antivladini protesti, posle čega su SAD i EU uvele sankcije Venecueli. U maju 2018, Maduro je ponovo izabran, što je dovelo do novih protesta. Postajao je čitav niz akcija, a istovremeno je veštački stvaran ekonomski pritisak da se pogorša situacija u zemlji.
"Formula za spas“, koju je predložila prozapadna politička grupacija, trebalo je da potpuno eliminiše nasleđe ere Uga Čaveza i da vrati Venecuelu u geopolitičku orbitu SAD.
Tek u oktobru 2023. godine, SAD su ublažile sankcije na naftu i gas protiv Venecuele, kao odgovor na izborni sporazum 2024, postignut između vlade i opozicije. Nikolas Maduro je objavio ovaj dokument nekoliko dana nakon izbora 28. jula, na kojima su se SAD obavezale da će ukinuti sankcije ne samo na zlato i naftu, već i na bankarske operacije i normalizovati diplomatske odnose.
Pobeda je pripala Nikolasu Maduru
Ipak, Stejt department je za pobednika priznao Edmunda Gonzalesa Urutiju, koji je, zbog poodmaklih godina, dobio nadimak "Deda", što je jasna paralela sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom. Međutim, diplomatska karijera Urutije nije bila nimalo benigna.
Kako podseća ruski geopolitičar, 24. novembra 1976. Urutija se pridružio ambasadi Venecuele u SAD zbog sprovođenja operacije "Kondor". a zatim je pomagao u organizovanju krvavih čistki i represija. Osamdesetih godina je radio u ambasadi Venecuele u Salvadoru, gde je, zajedno sa CIA, pomagao u operaciji "Kentaur", kojom su eliminisali politički protivnici. To je bio deo šireg plana za Latinsku Ameriku.
Što se tiče programa opozicije, on sadrži privatizaciju industrije nafte i gasa i masovnu privatizaciju preduzeća i javnih službi. Ukratko, to je program potčinjavanja pravilima hemisfere SAD i o odbacivanju suvereniteta Venecuele, smatra Savin.
Što se tiče pokušaja državnog udara, tu je bilo nekoliko ključnih elemenata, poput gomilanja militantnih grupa i provokatora radi izazivanja uličnog nasilja, kao i prenošenja lažnih poruka putem društvenih mreža.
Ulično nasilje je ugrozilo život ne samo "čavista", nego i običnih građana. Zapravo, Zapad je pokušao da organizuje građanski rat, koristeći organizovane kriminalne grupe. Po svemu sudeći, tvrdi Savin, aktivnost ovih grupa je neutralisana, iako je nekoliko dana pred izbore bilo izveštaja o ilegalnim prelascima granice kolumbijskih plaćenika, koji su pokušavali da destabilizuju Venecuelu.
Što se tiče informacionog rata, on se odvijao kroz medijska sredstva zapadne propagande i putem društvenih mreža u Venecueli. Sada vlada preduzima mere protiv zapadnih društvenih mreža, uvodeći ograničenja na društvenoj platformi Iks.
U Venecueli su ovi pokušaji nazvani "sajber državnim udarom". Kako je saopštio Nacionalni izborni savet, izvršen je i sajber napad iz Republike Severne Makedonije. Prema zvaničnim podacima, od 2019. godine u Severnoj Makedoniji postoje jedinice američke sajber komande, koje sprovode ofanzivne operacije širom sveta.
Ipak, pobeda je pripala Nikolasu Maduru, što je potvrdio i Vrhovni sud. Podsetimo da je Nikolas Maduro kampanju gradio i na sloganu "Neće se vratiti", što je verzija čuvenog antifašističkog slogana iz španskog građanskog rata "Neće proći" (No pasaran).
Uprkos naporima SAD da formiraju koaliciju protiv Venecuele u Latinskoj Americi, to nije uspelo. Kako zaključuje Savin, osim SAD, samo američki sateliti poput Ekvadora, Argentine, Čilea i Perua priznali su Gonzalesa za "legitimnog predsednika".