U Bugarskoj ništa novo: Država na ivici ustavne krize

Politička previranja, koja u Bugarskoj traju već više od tri godine, prete da prerastu u pravu ustavnu krizu, budući da je predsednik Rumen Radev u ponedeljak odbio da imenuje novu prelaznu vladu radi održavanja prevremenih parlamentarnih izbora, piše "Euraktiv".

Radev je, naime, saopštio da neće imenovati prelaznu vladu sa Goricom Kožarevom na čelu, budući da je ona zahtevala da Kalin Stojanov ostane na mestu ministra unutrašnjih poslova. Stojanov je na bugarskoj političkoj sceni sporna figura zbog navodne povezanosti s Deljanom Peevskim, oligarhom koji je zbog optužbi za korupciju pod sakncijama SAD i Velike Britanije. 

Bugarski predsednik prihvatio novi zakon o LGBT propagandi uprkos protivljenju Saveta Evrope

Svojim potezom Radev je na neodređeno odložio vanredne izbore i formiranje redovne vlade u jednoj od najsiromašnijih zemalja EU.

Veliki deo parlamentarnih partija optužuju aktuelnog privremenog ministra unutrašnjih poslova Kalina Stojanova da radi za Peevskog, prenosi briselski portal.

Pre nedelju dana policija je navodno protivzakonito ugasila satiričnu veb stranicu koja ismejava Peevskog, a ministar unutrašnjih poslova odbio je da navede legitiman razlog za to.

Radev je mandatarki za sastav privremene vlade Gorici Kožarevoj rekao da neće podržati njenu kandidaturu jer ne može da garantuje mirniju političku situaciju.

"Očigledno je to nemoguće ako Kalin Stojanov ostane na mestu ministra unutrašnjih poslova", rekao je Radev.

Radev je pozvao parlament da brzo pronađe nove opcije za imenovanje privremenog premijera i vlade, ali je predsednik u okviru velike ustavne reforme na kraju 2023. godine izgubio moć da jednostrano odlučuje o tome ko bi trebalo da bude privremeni premijer 

Trenutno, predsednik može da bira između 10 unapred definisanih opcija za imenovanje privremenog premijera – predsednika Narodne skupštine, guvernera ili podguvernera Bugarske narodne banke, predsednika ili zamenika predsednika Državne revizorske službe i ombudsmana ili njihovih zamenika.

Međutim, dugotrajna politička kriza ostavila je i neke od ovih pozicija upražnjenim. U Bugarskoj ne postoji ombudsman ili zamenik ombudsmana, a imenovanje osobe iz rukovodstva Narodne banke na političku poziciju je u suprotnosti sa pravom EU, piše "Euraktiv".

Od aprila 2021. u Bugarskoj su parlamentarni izbori održani čak šest puta.