Svet
Bajden odobrio tajnu nuklearnu strategiju: Kina u prvom planu
Dokument je u toj meri poverljiv da nije dostupan u digitalnom obliku, već samo u štampanom, kojem pristup ima mali broj oficira Pentagona i zvaničnika nacionalne bezbednosti, piše "Njujork tajms"
Američki predsednik Džozef Bajden još u martu je odobrio poverljivu verziju nuklearne strategije u kojoj se prvi put pominje obuzdavanje Kine u svetlu povećanja nuklearnog arsenala Pekinga, piše "Njujork tajms", pozivajući se na neimenovane zvaničnike Pentagona i Saveta za nacionalnu bezbednost.
"Bela kuća nije ranije objavila vest o odobravanju revidirane strategije pod nazivom 'Smernice za nuklearno raspoređivanje', u kojoj se, takođe, prvi put govori da se Sjedinjene Američke Države pripremaju za moguće koordinisane nuklearne izazove Kine, Rusije i Severne Koreje", navodi se u članku.
Prema pisanju američkog lista, dokument je u toj meri poverljiv da nije dostupan u digitalnom obliku, već samo u štampanom, kojem pristup ima mali broj oficira Pentagona i zvaničnika nacionalne bezbednosti.
Pomoćnik ministra odbrane SAD za svemirsku politiku Vipin Narang rekao je novinarima ranije ovog meseca da je Bajden "nedavno izdao ažurirane smernice za upotrebu nuklearnog oružja kako bi uzeo u obzir protivnike koji su daleko više nuklearno naoružani".
Sve veći kineski nuklearni arsenal bio je nešto što SAD "nisu očekivale niti uzimale u obzir" tokom nuklearnog planiranja pre nekoliko decenija, dodao je on.
Upitan o izveštaju "Njujork tajmsa", portparol Bele kuće Šon Savet je rekao da "smernice izdate ranije ove godine nisu odgovor ni na jedan entitet, zemlju ili pretnju".
Pentagon je 2023. procenio da će Kina udvostručiti svoje zalihe operativnih nuklearnih bojevih glava na više od 1.000 do 2030. godine, "od čega će veliki deo biti stavljen na viši nivo pripravnosti".
SAD trenutno imaju 5.550 bojevih glava, dok Rusija ima 6.255, prema procenama Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira.
Revizija nuklearne strategije dešava se usred pojačanih tenzija između SAD i njihovih saveznika iz NATO-a s jedne strane i Kine i Rusije s druge, pri čemu se obe strane međusobno optužuju za eskalaciju oko Ukrajine i Tajvana.
Vašington je, takođe, više puta izražavao negodovanje zbog učestalog testiranja balističkih projektila u DNR Koreji.
I Moskva i Peking SAD optužuju da podstiču sukobe širom sveta i nastoje da nametnu svoju volju drugim zemljama. Ranije ovog meseca, portparol kineskog ministarstva odbrane, stariji pukovnik Džang Sijaogang, pozvao je SAD i njihove saveznike "da napuste svoj hladnoratovski mentalitet".
Tokom posete Kini u maju, ruski predsednik Vladimir Putin je istakao da "strateško partnerstvo" Moskve i Pekinga "nije usmereno ni protiv koga".
Poznato je i da su se 2019. godine SAD povukle iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, kojim se zabranjuje proizvodnja i razmeštanje određene vrste nuklearnog oružja baziranog na kopnu. Takođe u oktobru 2023. Pentagon je optužio Kinu za "ubrzano" širenje nuklearnog arsenala, a krajem meseca SAD su najavile modernizaciju svoje najjače nuklearne bombe.
