Svet
Italijanski geopolitičar: Svrgavanje vlade u Bangladešu je usmereno protiv multipolarnog sveta
Ono što će se dešavati u narednim danima biće odlučujuće ne samo za budućnost Bangladeša i Indije, već i za čitavu kinesku Inicijativu "Pojas i put", tvrdi politikolog Lorenco Maria Paćini
U podloj strategiji eskalacije rata širom sveta, koju sprovode SAD, ono što se dešava u Bangladešu ima centralni znaačaj u pokušajima Vašingtona da destabilizuje nove saveze multipolarnog sveta, piše italijanski geopolitičar Lorenco Maria Paćini za sajt "Geostrategia".
Jedna od ključnih inicijativa novih alijansi je kineska Inicijativa "Pojas i put", trgovačka ruta koja igra centralnu ulogu u povezivanju različitih zemalja evroazijskog makrokontinenta.
"Pojas i put" je osnovan 2013. godine, na predlog Narodne Republike Kine, kao trgovinska infrastruktura, koja uključuje 150 zemalja i međunarodnih organizacija, podseća italijanski geopolitičar. Sastoji se od šest kopnenih urbanih područja, povezanih putevima, železnicom, cevovodima, digitalnim sistemima i morskim putevima.
Kineski lider Si Đinping je prvobitno, tokom zvanične posete Kazahstanu u septembru 2013, najavio ovu strategiju kao "Ekonomski pojas puta svile". Termin "pojas" se odnosi na kopnene rute za drumski i železnički transport kroz centralnu Aziju duž poznatih istorijskih trgovačkih ruta.
"Put" obuhvata "Pomorski put svile 21. veka", što se odnosi na indo-pacifičke morske puteve kroz jugoistočnu Aziju, sve do južne Azije, Bliskog istoka i Afrike.
Cilj ove inicijative je stvaranje međunarodne saradnja, koju prati povećanje ekonomske moći i statusa država na svetskoj sceni. Ciljevi Inicijative "Pojas i put" su izgradnja velikog ujedinjenog tržišta i puno iskorištavanje međunarodnih i domaćih tržišta, koje prati kulturna razmenu i integracija, poboljšanje međusobnog razumevanja i poverenja među zemljama članicama, stvaranje inovativnog modela priliva kapitala, fondova talenata, tehnologije i baza podataka. Ništa nije isključeno iz ove razmene: infrastruktura, obrazovanje, saobraćaj, građevinarstvo, sirovine, retki minerali, tehnologija.
Može se reći da je Inicijativa "Pojas i put" postala razlog ekonomske privlačnosti Kine za najveći deo sveta, dodaje Paćini.
Kineski "Pojas i put" potkopava uticaj SAD
Inicijativa "Pojas i put" danas, 2024. godine, obuhvata 140 zemalja učesnica, koje predstavljaju oko 75 odsto svetske populacije.
Na "Pomorskom putu svile" grade se luke, logistička čvorišta i stvaraju novi saobraćajni pravci. Ovaj trgovački put se proteže od kineske obale ka jugu, povezujući Hanoj, Kuala Lumpur, Singapur i Džakartu, a zatim na zapad, preko glavnog grada Šri Lanke Kolomba, sa istočnom Afrikom i kenijskim gradom Mombasa.
Odatle se "Pojas i put" pruža na sever, od Džibutija, preko Crvenog mora i Sueckog kanala do Sredozemnog mora, povezujući Haifu, Istanbul i Atinu, ka severu Jadranskog mora, sa italijanskim čvorištem Trstom, ka centralnoj Evropi sve do Severnog mora.
Pravila "Pojasa i puta" određuju partnerski savezi: Forum za kinesko-afričku saradnju, Šangajska inicijativa za saradnju i, naravno, BRIKS.
Naravno, kritike "Pojasa i puta" stižu od sada već bivšeg svetskog hegemona – SAD. Kinesku inicijativu Zapad osporava jer širi kineski politički uticaj i ekonomsku moć. Ovakve kritike dolaze i iz zemalja koje su, na ovaj ili onaj način, povezane sa SAD, primećuje italijanski geopolitičar.
Inicijativa "Pojas i put" je značajno proširila pomorsku moć Kine i osnažila njen politički uticaj. U klasičnoj geopolitičkoj teoriji Helforda Makindera, ovaj uticaj znači ograničavanje moći talasokratije – SAD, prisiljavajući ih da pronađu druge načine za osvajanje Hartlenda (Središnje zemlje).
Iako Kina nije pomorska civilizacija (talasokratija) već kopnena civilizacija (telurokratija), tvrdi Paćini, ona je uspela da koristeći pomorske puteve bitno naruši moć SAD i njihovih zapadnih partnera.
Zašto je Vašington kaznio Bangladeš
Ovde zaista postoji strateški rizik po SAD, uočava Paćini. Kineski "Pojas i put" je samo deo šire strategije, koji postepeno oduzima strateški, vojni i ekonomski uticaj SAD u priobalnom pojasu, koji je Makinder nazivao Rimlendom.
SAD to vrlo dobro znaju, kaže Paćini, i zato su organizovale državni udar u Bangladešu, zemlji koja je suštinski važna za stabilnost Indije. Posle Kine, Indija je najveća zemlja u Inicijativi "Pojas i put".
Poslednjih meseci Indija je nekoliko puta odbacila stratešku podršku SAD, koje žele da kontrolišu Indijsko mora i Persijski zaliv. Prošlog meseca, premijer Indije Narendra Modi je otputovao u Moskvu i potpisao niz značajnih sporazuma sa Rusijom. Ubrzo je stigao odgovor Vašingtona, koji je naložio rušenje vlade Šeik Hasine u Bangladešu.
Hasina je bila proindijski orijentisana, dodaje geopolitičar. Njena vlada je, takođe, ublažila etničke i verske sukobe, sa čime je, između 2001. i 2006. godine, već bilo dosta problema. Nacionalističke grupe i partije u Bangladešu održavaju veze sa Pakistanom. Osim toga, njena vlada je odbila vojnu saradnju sa SAD i oduprla se antikineskom pritisku.
Tada je usledila kazna Vašingtona. Vlada u Bangladešu je svrgnuta kako bi se uspostavila privremena vlada koju je odabrao Vašington, naglašava Paćini. Nije slučajno što je Stejt department smesta podržao promenu režima.
Destabilizacija Bangladeša je pokušaj da se podrije bezbednost Indije. SAD će pokušati da naruše regionalnu ravnotežu podsticanjem unutrašnjih sukoba i sprečavanjem ekonomske saradnje Bangladeša sa susednim zemljama, pre svega sa Indijom, kaže Paćini.
Proamerička vlada bi primorala sve susedne zemlje da preispitaju već sklopljene saveze. Tačno je da Bangladeš ne može da se suprostavlja Indiji, ni da određuje njenu unutrašnju politiku, ali je takođe tačno da bi niz strateških pretnji na granici Indije i Bangladeša stvorio teške probleme za čitav region.
Ono što će se dešavati u narednim danima biće odlučujuće ne samo za budućnost Bangladeša i Indije, već i za celu kinesku Inicijativu "Pojas i put", tvrdi Paćini.
