Svet
Muke Blinkenove: Zašto se američki državni sekretar sa Bliskog istoka (ponovo) vraća praznih ruku?
Pregovori o primirju između Izraela i Hamasa ne napreduju kako bi Amerikanci želeli, a Blinken ni iz devetog pokušaja nije uspeo da smiri strasti na Bliskom istoku
Poznata legenda kaže da mačke imaju devet života. Ako bismo, vodeći se tom logikom, pokušaje državnog sekretara SAD Entonija Blinkena da postigne mirovni sporazum između Izraela i Hamasa uporedili sa mačkama, oni bi konačno bili mrtvi – zato što američki diplomata ni nakon devete posete Bliskom istoku od izbijanja rata početkom oktobra prošle godine nije uspeo da napravi iskorak u pregovorima.
Blinken, koji je poslednjih dana posetio Izrael, Egipat i Katar, pokušao je da konačno prebrodi razlike između Izraela i Hamasa i na taj način prekine krvoproliće u Pojasu Gaze, ali i spreči širu eskalaciju koja bi uključila i druge regionalne aktere, poput Irana i Hezbolaha, a koja deluje neminovno nakon ubistva političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu krajem jula.
Dogovor "mora da se postigne i mora da bude obavljen u narednim danima", rekao je Blinken novinarima u Dohi pre povratka u Vašington, kada je i ponovio svoj poziv Hamasu da prihvati "predlog za premošćivanje" koji bi doveo do sporazuma.
Značajnijeg iskoraka, međutim, nije bilo, a sve je izvesnije da će se i najnovija runda pregovora okončati kao i nebrojeni raniji pokušaji da se borbe okončaju – zarobljena ispod izraelskih bombi i ruševina u Gazi.
Nepremostive razlike
Mirovni plan, koji su Izraelci navodno prihvatili, uključivao bi početni šestonedeljni prekid vatre, tokom kojeg bi ograničen broj žena, starijih i bolesnih izraelskih talaca bio oslobođen u zamenu za Palestince koji se nalaze u izraelskim zatvorima.
Primirje bi moglo da se produži na neodređeno vreme dok pregovarači ne postignu dogovor o drugoj fazi, u kojoj bi vojnici i tela bili vraćeni, izraelske trupe bi počele da se povlače iz Gaze, a raseljenim palestinskim civilima bi bilo dozvoljeno da se vrate u svoje domove na severu Gaze.
Problem predstavlja zahtev Izraela da njihove oružane snage ostanu prisutne duž tzv. Filadelfi koridora, koji se proteže duž granicu Gaze i Egipta, kao i koridora Necarim, kojim su Izraelci podelili tu enklavu na severni i južni deo.
Izraelci smatraju da je kontrola koridora ključna kako bi se sprečilo dopremanje dodatnog oružja za Hamas, dok se ta palestinska militantna grupa, ali i Egipat, oštro protive tom predlogu.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je tokom razgovora sa članovima porodica poginulih vojnika i talaca navodno izjavio da vojska neće napustiti te strateške važne koridore, dok su američki zvaničnici odbacili navode da je Netanjahu to rekao i Blinkenu. Kancelarija premijera je odbila da komentariše te navode.
Hamas, koji ne učestvuje direktno u pregovorima, saopštio je da je najnoviji predlog "isuviše blizu izraelskim zahtevima". Međutim, oni su demantovali da su odustali od pregovora. Veruje se da Hamas još uvek drži oko 110 izraelskih talaca, od kojih su oko dve trećine i dalje živi.
Izraelska odmazda za napad na jug Izraela od 7. oktobra, tokom kog je ubijeno oko 1.200 Izraelaca, ubila je više od 40.000 Palestinaca, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze. Rat je doveo do značajnog razaranja i primorao je ogromnu većinu od 2,3 miliona stanovnika Gaze da napusti svoje domove.
Perišić: SAD i Izrael ne žele primirje, već rat sa Iranom
Glavni cilj SAD i Izraela nisu ni Palestina, ni Gaza, niti rat koji se tamo vodi – da im je zaista bitno, oni bi ga već završili, zato što su jači od Palestinaca u Gazi. Rat se namerno razvlači ne bi li se u njega uvukao i Iran, koji je njihov glavni neprijatelj, za RT Balkan kaže univerzitetski profesor dr Srđan Perišić.
"Pregovori su zapravo unapred osuđeni na neuspeh, jer kada bi i došlo do primirja, ono bi bilo kratkog daha, zato što to nije glavni cilj ni Vašingtonu ni Tel Avivu", dodaje on.
Perišić podseća da Iran već godinama izbegava da uđe u rat, zato što nije spreman za sukob sa nuklearnim silama: "Posebno žele da izbegnu rat sa Izraelom, koji je poslednjih decenija pokazao da je brutalan."
Naš sagovornik ukazuje da između SAD i Izraela ipak postoje sitne razlike, kao i da je Tel Aviv zainteresovaniji za regionalni rat od Vašingtona.
"Izrael želi da uđe u regionalni rat, dok se SAD nalaze u dubokoj političkoj krizi, jer su izbori pred vratima. Ako su oni i želeli da uvuku Iran u taj rat krajem prošle godine, danas su daleko oprezniji", zaključuje Perišić.
