Kokain, Džefri Epstin i mrtvi slon: Kraljevske crne ovce izbezumljuju evropske lidere

Sve porodice imaju problema – i članovi kraljevske porodice nisu izuzetak.

To je ukratko bio komentar norveškog premijera Jonasa Gara Storea prošle nedelje na skandal koji je izazvao sin norveške princeze, Marijus Borg Hojbi, kada je priznao da je pod dejstvom kokaina napao svoju devojku.

Norveška kraljevska porodica je "porodica sa jasnim izazovima, što se odnosi i na dosta drugih porodica u Norveškoj", rekao je premijer.

Međutim, nemaju sve porodice ustavom utvrđenu ulogu i ne žive u raskošnim palatama koje se finansiraju iz javnog novca.

Dok je većina evropskih monarhija ukinuta nakon Prvog i Drugog svetskog rata, postoji 12 onih koje su uspeli da zadrže svoje krune i žezla, iako su bili primorani da se odreknu većine svoje političke moći.

To su Danska, Norveška, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija, Holandija i Belgija, kao i kneževine Andora, Lihtenštajn i Monako, Veliko vojvodstvo Luksemburg i Vatikan.

Zatim, tu su i one kraljevske dinastije koje su izgubile svoje prestole, ali su zadržale polulegitimnu ceremonijalnu ulogu, kao što su one u Rumuniji i Crnoj Gori, ili bar neku meru opčinjenosti javnosti, kao u Grčkoj.

"Politiko" ovde misli na crnogorskog "prestolonaslednika", princa Nikolu Petrovića Njegoša koji od 2011. po zakonu mora da promoviše crnogorski identitet, kulturu i tradiciju iz svoje palate u Njegušima. Neverovatno je da je portal u tekstu koji je ceo posvećen dekadentnim, zastarelim monarsima koji žive na grbači naroda, propustio priliku da pomene i dežurnog krivca - Srbiju i njenu kraljevsku porodicu.

Rezultat toga je da je čak i danas Stari kontinent prepun članova kraljevske porodice koji često imaju ogroman uticaj i slavu i čije ludorije vladama izazivaju glavobolje, navodi "Politiko".

Buntovni belgijski princ Loran dobio je "packe" od premijera Iva Leterma 2011. nakon što je neovlašćeno otputovao u DR Kongo. Premijer mu je tada zapretio ukidanjem džeparca.

Godine 2018, tadašnji belgijski premijer Šarl Mišel smanjio je prinčev džeparac kao kaznu zbog toga što je prisustvovao događaju u kineskoj ambasade u mornaričkoj uniformi, a da nije dobio dozvolu belgijskog ministarstva spoljnih poslova.

"Monarhiju su uvek mučili skandali", kaže Robert Oldrič, profesor emeritus evropske istorije na Univerzitetu u Sidneju i dodaje: "Skandali zaista mogu da oslabe, pa čak i ugroze monarhije."

To se pokazalo tačnim u slučaju španskog kralja Huana Karlosa Prvog, koji je abdicirao 2014. i otišao u izgnanstvo nakon niza skandala, uključujući zloglasni safari sa svojom ljubavnicom u Bocvani na kojem je ponosno pozirao na mrtvom slonu, kao i optužbe za korupciju.

Ponašanje bivšeg monarha izazvalo je političku oluju, a demonstranti su izašli na ulice pozivajući na ustavnu reformu i ukidanje krune. Godine 2020. premijer Pedro Sančez stao je na stranu kraljevih kritičara, rekavši da su optužbe protiv monarha "uznemiravajuće" i "zabrinjavajuće".

To nije bio poslednji skandal španske monarhije. Kraljeva najmlađa ćerka, princeza Kristina, kasnije je procesuirana zbog utaje poreza zajedno sa svojim mužem i oduzeta joj je titula. Kada su optužbe prvi put objavljene, tadašnji premijer Marijano Rahoj branio je princezu, izjavivši da je nevina. Oslobođena je 2017.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, oblak sramote oko kraljevske porodice, prekrio je više premijera.

Kada se princ Endru prvi put suočio sa kritikama zbog druženja sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom 2011. godine, radio je kao trgovački izaslanik britanske vlade. Tadašnji premijer Dejvid Kameron bio je primoran da stane u njegovu odbranu usred poziva da bude otpušten. Princ Endru je ipak, nakon pritiska javnosti, podneo ostavku.

Kako je više informacija o prinčevom odnosu sa Epstinom izašlo na videlo godinama kasnije, uključujući navode (koje je princ dugo negirao) da je imao seksualni odnos sa tinejdžerkom koja je tvrdila da je bila žrtva trgovine ljudima koju je vodio Epstin, tadašnji premijer Boris Džonson je bio primoran da se umeša.

Džonson je 2020. godine negirao da su se njegovoj vladi obratili američki tužioci koji su istraživali princa, i insistirao da su optužbe protiv princa Endrua na kraju stvar kraljevske porodice, a ne njegove vlade. A 2022. godine, njegovo ministarstvo finansija je demantovalo da su javna sredstva korišćena u nagodbi između princa Endrua i navodne žrtve trgovine ljudima.

Do tada je princ uveliko nestao iz javnog života. "Kraljevske porodice imaju taktiku da minimalizuju skandal – oni koji su napravili skandal bivaju izbačeni iz centra pažnje", objašnjava Oldrič.

Rumunska vlada provela je godine u lovu na svog odbeglog princa širom Evrope. Rumunski princ Pavle, unuk pretposlednjeg kralja zemlje Karola Drugog, osuđen je 2020. godine da je bio deo zavere za nezakonito preuzimanje starih kraljevskih zemalja koje pripadaju njegovom pretku.

Rumunske vlasti su prošlog meseca poslale delegaciju zvaničnika na Maltu, gde je princ uhvaćen i uhapšen, i zatražile njegovo izručenje Rumuniji. Prošle nedelje, malteški sud je odbio da ga isporuči, pozivajući se na nehumane uslove u zatvorima u Rumuniji. Rumunska ministarka pravde Alina-Štefanija Gorgiju nazvala je presudu "nečuvenom".

U Holandiji je "relativno malo" skandala zadesilo kraljevsku porodicu u poslednjih 50 godina, rekao je Pol Bovender, profesor ustavnog prava na Univerzitetu Radboud.

Značajan izuzetak bio je sastanak na samitu G20 u Japanu 2019. između holandske kraljice Maksime i prestolonaslednika Saudijske Arabije Muhameda bin Salmana koga su optuživali da je naredio ubistvo novinara Džamala Kašogija.

"Njen sastanak izazvao mnogo kritika u donjem domu parlamenta", rekao je Bovender. Izvestilac Ujedinjenih nacija je takođe kritikovao kraljicu zbog toga što nije spominjala Kašogijevo ubistvo tokom sastanka.

Tadašnji holandski premijer Mark Rute požurio je da odbrani kraljicu, rekavši da je Holandija već na drugim kanalima signalizirala Saudijskoj Arabiji svoje gađenje zbog ubistva Kašogija.

"Ljudi za odnose s javnošću, advokati i finansijeri kraljevskih porodica mogu da se bore protiv skandala. Dugoročno – a monarhija je, na kraju krajeva, veoma dugoročan predlog – dinastije mogu biti izuzetno otporne", rekao je Oldrič.