Adio vojnoj neutralnosti: Švajcarska se pridružuje "vojnom šengenu"

Švajcarska traži da se pridruži projektu "vojne mobilnosti" EU, koji ima za cilj da olakša kretanje trupa i vojne opreme preko evropske teritorije, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Saveznog veća.

"Savezno veće je 21. avgusta 2024. odobrilo učešće Švajcarske u dva projekta EU 'Stalna strukturisana saradnja u oblasti bezbednosti i odbrane' (PESCO) – 'Vojna mobilnost' i 'Savezna sajber odbrana', koji omogućavaju proširenje mogućnosti za međunarodnu saradnju između oružanih snaga, čime se jača nacionalna odbrambena sposobnost Švajcarske", navodi se u dokumentu.

Dodaju da je "saradnja Švajcarske u ova dva projekta u skladu sa obavezama zemlje u pogledu vojne neutralnosti".

Švajcarska: Najveća parlamentarna partija traži da se Rusija pozove na konferenciju o Ukrajini

"Projekat 'vojna mobilnost' ima za cilj da pojednostavi vojnu mobilnost na evropskom tlu zahvaljujući standardizovanim administrativnim procesima. To znači da se zahtevi za prekogranični transport i preseljenja mogu obraditi i odobriti u roku od nekoliko dana", navodi se u dokumentu.

Dodaje se da će pojednostavljivanje procesa pozitivno uticati na švajcarske operacije u inostranstvu, poput obuke ili "mirovnim operacijama".

Zapravo, ovim programom cilj je da se pojednostavi proces korišćenja civilne logističke infrastrukture u interesu prioritetnog transporta vojne opreme i NATO osoblja. Prema ideji zemalja Alijanse, ove rute idu od zapadnih zemalja Evrope do istočnih, koje se graniče sa Rusijom. U oblastima "vojne mobilnosti" u toku je rekonstrukcija puteva i železničkih pruga, mostova i pristupnih puteva, kao i proširenje pista civilnih aerodroma.

Značajno je da je Švajcarska u julu 2024. objavila izdvajanje 11,1 miliona dolara Ukrajini za obnovu železničkih linija koje vode do transportnih koridora ka zemljama EU (Slovačka, Rumunija, Mađarska). Ove rute povezuju ili su deo logističkih ruta kojima se vojni teret isporučuje u Ukrajinu. Neki od njih su takođe uključeni u program "vojne mobilnosti".

Stalnu strukturisanu saradnju (PESCO) pokrenuo je Savet Evropske unije 2017. godine "radi zajedničkog razvoja odbrambenih sposobnosti i izvođenja projekata naoružanja – sa ciljem proširenja sposobnosti oružanih snaga i povećanja njihove interoperabilnosti". Danas 26 od 27 zemalja članica EU učestvuje u više od 60 PESCO projekata.

Stiže vojni Šengen? NATO bi do jula mogao da dogovori slobodno kretanje trupa

Projekat "vojne mobilnosti" kreirala je EU 2014. godine nakon ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom . Češće se naziva "vojni šengen" jer ima za cilj da olakša vojnu mobilnost na evropskom tlu kroz standardizovane administrativne procese.

Podsećamo, Švajcarska nije članica EU ili NATO-a, ali se Bern pridružio gotovo svim evropskim sankcijama protiv Ruske Federacije od kraja februara 2022. Švajcarska vojska će 2024. godine učestvovati u 20 vežbi van svoje teritorije i četiri na svojoj teritoriji, a sve izvedene uz učešće zemalja NATO-a.

Moskva je više puta upozoravala da je Švajcarska izgubila neutralni status. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je ranije izjavio da je Švajcarska izgubila neutralni status. 

Lavrov je na sastanku sa švajcarskim kolegom na marginama otvorenih debata Saveta bezbednosti UN, naglasio da Moskva, prilikom izgradnje bilateralnih odnosa, ne zaboravlja da je Bern odstupio do principa neutralnost i njegovu podršku Kijevu.

Bern se pridružuje i sankcijama Rusiji

U dokumentu Saveznog veća navodi se i da se Švajcarska pridružuje 14. paketu sankcija EU protiv Rusije, uključujući mere protiv ruskih dijamanata.

Pojašnjava se da odluka stupa na 27. avgusta ove godine, i da nove mere predviđaju pojašnjenje zabrana u vezi sa ruskim dijamantom i produženje rokova za odobravanje izuzetaka u pogledu povlačenja investicija iz Rusije.

Švajcarska nije članica EU i NATO, ali se Bern pridružio gotovo svim evropskim sankcijama protiv Ruske Federacije.

Bern je zamrznuo 8,8 milijardi dolara privatne ruske imovine kao deo sankcija. Švajcarska vlada je takođe izvestila da je oko 7,4 milijarde švajcarskih franaka imovine Centralne banke Rusije (oko 8,45 milijardi dolara) zamrznuto u zemlji i da Bern pomno prati međunarodne diskusije o pitanju konfiskacije zamrznute imovine.