Sjedinjene Američke Države od 1946. do 1958. godine sprovele su 67 testiranja nuklearnog oružja na Maršalskim Ostrvima, koja su prethodno okupirali 1944. Maršali su dobili samostalnost tek 1979. godine.
Najrazorniji test bio je "Kasl Bravo", sproveden 1. marta 1954, kada je vojska SAD detonirala termonuklearnu bombu na koralnom ostrvu Bikini i proizvela eksploziju 1.000 puta jaču od eksplozije atomske bombe bačene na Hirošimu.
Nuklearne padavine prouzrokovane testiranjem kobno su uticale na populaciju Maršalskih Ostrva, dok je radioaktivni materijal pronađen i u zajednicama udaljenim hiljadama kilometra od mesta eksplozija – ukazuje istraživački centar Brukings instituta.
SAD su naknadno na Pacifiku rasporedile vojnike koji su se bavili saniranjem posledica detonacija. Jedan od njih je Ken Braunel, koji je svoja iskustva nedavno podelio u intervjuu za "Insajder".
"Nemoguća" misija
Kako Braunel ukazuje, jedan od načina za saniranje štete bio je izgradnja cementne kupole iznad ostrva Runit na kojem su se odlagali zemljište i otpad kontaminirani radijacijom.
Braunel, koji je na Maršalska Ostrva došao 1977. sa stotinama američkih vojnika, rekao je da je vlada SAD nastojala da ostrva ponovo učini pogodnim za život nakon razornih testova.
Međutim, američke vlasti su ubrzo naišle na problem – to se prosto nije moglo učiniti.
"Ne postoji način da se to očisti. Nakon što je tlo kontaminirano, životinje koje su živele na ostrvima, ptice, pacovi, rakovi, celokupan živi svet je to konzumirao", rekao je Braunel.
"Radioaktivni materijal odlazi u okean, ulazi u korale. Sada ga ima i u ribama, jastozima", ukazao je on.
"Ma, ne brinite o tome"
Iako je Braunel živeo na ostrvu Lodžva koje se smatralo bezbednim jer se na njemu nisu sprovodili testovi, ljudi na tim ostrvima neminovno su bili izloženi radioaktivnim materijama – putem hrane, ili samo udisanjem prašine iz vazduha.
"Većina naših momaka je umrla zbog karcinoma i bolesti prouzrokovanih radioaktivnim materijalima kojima smo bili izloženi", rekao je Braunel, i dodao da nije imao zaštitnu opremu, kao i da prethodno nije prošao ni kroz kakvu obuku za rukovanje radioaktivnim otpadom.
"Nije bilo tekuće vode, niste mogli da se operete. Dakle, sendvič sa salamom prljavim, kontaminiranim rukama, sedeći na kontaminiranom zemljištu", rekao je Braunel.
"Vlada je rekla: 'Ma, ne brinite o tome. Samo pazite kad plivate, jer ima ajkula'", dodao je on.
Nuklearno testiranje plaćeno životima
Braunelova iskustva sa nedostatkom opreme i obuke potvrdio je i veteran Fransis Linkoln Gralfs u "kolumni" za "Militeri tajms" prošle godine u kome se traži kompenzacija za američke veterane iz "nuklearnog doba".
Testiranje nuklearnog oružja imalo je "razorne efekte" na životnu sredinu zemlje koji "ostaju nerešeni", navodi se u izveštaju Nacionalne nuklearne komisije Republike Maršalskih Ostrva iz 2019, i dodaje da pojedinci i dalje "žive sa svakodnevnim strahom od toga kako bi na njihovo zdravlje moglo uticati dugotrajno izlaganje zračenju".
Braunel takođe snosi posledice po zdravlje zbog učestvovanja u pokušajima dekontaminiranja ostrva. Njemu je 2001. godine dijagnostikovan nehočkinov limfom u četvrtoj fazi sa prognozom da će poživeti samo još šest meseci. To, ipak, nije bio kraj.
"Tih šest meseci se pretvorilo u 21 godinu", rekao je Braunel. "Tako da sam svaki dan zahvalan što sam još uvek ovde", dodao je on.
Sudbina "nuklearnih veterana"
Braunel i drugi veterani se bore da budu pokriveni državnim službama koje bi mogle da obezbede nadoknadu i zdravstvenu negu.
Oni su trenutno pokriveni zakonom "PAKT" koji za cilj ima poboljšanje pristupa zdravstvenoj zaštiti veteranima koji su za vreme službe izloženi toksinima, ali ne i Zakonom o nadoknadi za izloženost radijaciji, koji pokriva samo veterane koji su prisustvovali atmosferskim nuklearnim testovima.
Braunel je rekao da su njegovi zahtevi za kompenzaciju bili odbijeni. Njegovi zdravstveni problemi su bili priznati, ali zakon "PAKT" tada još nije bio usvojen. On je u više navrata išao u Vašington da se zalaže za veterane koji su učestvovali u dekontaminaciji, a planira da u glavni grad SAD ode još jednom naredne godine.
"I dalje se borimo. Nećemo odustati, i samo ćemo nastaviti i nastaviti da se borimo", rekao je Braunel.
"Svet treba da zna. Oni moraju da znaju koliko je zračenje opasno i koliko je opasno nuklearno testiranje", zaključio je on.