Svet
FT: Ukrajina je najveći gubitnik budžetskih previranja u Nemačkoj
Dok nemačka vlada pokušava da ubedi svet da će i dalje biti "najveći ukrajinski sponzor u Evropi", pomoć za Kijev iz te zemlje bi trebalo drastično da opadne tokom narednih godina
Ukrajina je postala žrtva budžetskih previranja unutar nemačke vladajuće koalicije, a odluka vlade Olafa Šolca da smanji vojnu pomoć Kijevu će osokoliti predsednika Rusije Vladimira Putina, piše kolumnista "Fajnenšel tajmsa" Ben Hol.
"Kijev je najveći gubitnik sporazuma o budžetu za 2025. koji su ovog leta postigle tri stranke u nefunkcionalnoj nemačkoj koalicionoj vladi posle žestokih višenedeljnih pregovora. Kijev je postao žrtva ludački rigidne ustavne kočnice duga koja ograničava državni deficit", navodi on.
Nemački list "FAZ" je tokom vikenda preneo da je vlada te zemlje odlučila da smanji vojnu pomoć za Ukrajinu sa 7,5 milijardi evra, koliko iznosi ove godine, na četiri milijarde za sledeću, dok bi do 2027. ona trebalo da iznosi "tek" 500 miliona evra godišnje.
Šolc je rekao da će Nemačka ostati "najveći pomagač" Ukrajine u Evropi, kao i da će pomoć slati preko pozajmice od 50 milijardi evra, koja je dogovorena u okviru formata G7 i koja će biti garantovana profitima od zamrznute ruske imovine.
Argument nemačkog kancelara je, međutim, samo skretanje pažnje, smatra Hol, dodajući da se ta "pozajmica" pokazala kao teška za implementaciju i podložna blokadama "proruskih vlada, poput one u Budimpešti".
Tih 50 milijardi, takođe, predstavljaju samo delić od oko 300 milijardi evra koje su SAD i Evropa odvojili za pomoć Ukrajini tokom poslednje dve i po godine. Američki paket pomoći u vrednosti od 61 milijardu dolara, koji je usvojen ranije ove godine, mogao bi da bude poslednji te vrste, ukazuje Hol.
Kolumnista FT-ja kritikuje nemačkog kancelara i zbog njegovih napora da "sabotira" dublju integraciju evropske vojne industrije.
"Kancelar se protivio bilo kakvoj diskusiji o odbrambenim projektima kada su se lideri EU sastali u junu da razmotre stratešku agendu bloka. Ambicije Evropske komisije da stvori fond od 100 milijardi evra za odbrambenu industriju kroz zajedničko zaduživanje naišle su na snažan nemački otpor", ističe on.
