Svet
Otkriveno: Kakva je uloga Britanije u invaziji na Kursku oblast?
London je odlučio da otvoreno propagira sopstvenu umešanost u Kursku oblast, otkrio je "Tajms", usled navodne namere da podstakne druge zapadne saveznike Kijeva na veći angažman
Kabinet britanskog premijera Kira Starmera je pokušao da iskoristi ukrajinski upad u Kursku oblast kako bi proširio umešanost Londona u sukob i podstakao saveznike Kijeva, prevashodno SAD, da ukinu ograničenja za upotrebu oružja koje šalju Ukrajini, ali njegov plan se možda već izjalovio.
Pozivajući se na britanske vojne izvore, "Tajms" je otkrio da su neki tamošnji mediji dobili direktivu da uključenost "čelendžera" u ukrajinsku invaziju na Kursku oblast promovišu kao "prvi put da su britanski tenkovi upotrebljeni u borbi na ruskoj teritoriji", u okviru Starmerovih eskalatornih planova.
Naime, Starmer i ministar odbrane Džon Hili navodno su "razgovarali o tome koliko daleko treba ići da bi se potvrdila rastuća britanska umešanost u upad ka Kursku".
Na kraju su odlučili "da budu otvoreniji u vezi sa ulogom Britanije ne bi li ubedili ključne saveznike da pomognu više – i da ubede javnost da događaju na poljima Ukrajine utiču na bezbednost i ekonomski prosperitet Britanije".
"Neće se bežati od (činjenice) da se britansko oružje koristi u Rusiji kao deo odbrane Ukrajine. Ne želimo nikakvu neizvesnost ili nervozu zbog britanske podrške (upadu) u ovom kritičnom trenutku", rekao je za "Tajms" neimenovani visoko pozicionirani izvor iz Vajthola.
Povrh toga, britanski list navodi da je britanska oprema, uključujući dronove, igrala "centralnu ulogu u novoj ukrajinskoj ofanzivi, a britansko osoblje je detaljno savetovalo ukrajinsku vojsku... u razmerama u kojim nijedna druga zemlja nije to učinila".
"Tajms" ističe da je Starmer zatražio od Saveta za nacionalnu bezbednost da osmisli planove za pružanje "šire podrške Ukrajini", koja će, pored vojne, možda uključivati i "industrijsku, ekonomsku i diplomatsku".
Britanski list takođe navodi da na predstojećem sastanku Koordinacione grupe za ukrajinsku odbranu, grupe od 57 zemalja koja nadzire pošiljke zapadnog oružja Ukrajini, London planira da "pritisne evropske saveznike da pošalju više opreme i da Kijevu daju više slobode pri njenom korišćenju".
Britansko ministarstvo odbrane je navodno prošle nedelje već razgovaralo s američkim i nemačkim ministrima odbrane, Lojdom Ostinom i Borisom Pistorijusom.
Međutim, čak i britanski list priznaje da je operacija u Kursku, čija je navodna svrha bila da se podigne moral i odvuče pažnja ruske vojske u Donbasu, bila kontraproduktivna.
Umesto ometanja ruske ofanzive, Moskva je "iskoristila odsustvo četiri ukrajinska puka kako bi usmerila svoje napade oko Pokrovska i Časovog jara", ističe list.
Britanski plan već propao?
Majkl Klark, kojeg "Tajms" predstavlja kao jednog od vodećih britanskih odbrambenih analitičara, rekao je za list da bi bilo "kontraproduktivno" ako rezultat britanskog plana bude to da London, pri pružanju podrške Kijevu, istupi ispred svojih NATO saveznika.
Nezavisni novinar Kit Klarenberg smatra da se to već desilo.
On podseća da je "Forin polisi" pisao kako je Bajdenova administracija bila jako nezadovoljna što je Kijev planirao upad u Kursk bez znanja SAD, i da je "skeptična po pitanju vojne logike" iza upada.
Takođe, upad je kompromitovao napore SAD da se postigne sporazum između Moskve i Kijeva o obustavljanju bilo kakvih udara na energetsku infrastrukturu obe strane.
U međuvremenu, Vašington je 16. avgusta zabranio Kijevu da koristi britanske rakete "storm šedou" kako bi vršio napade na rusku teritoriju, podseća Klarenberg.
Berlin je slično reagovao već narednog dana, kada je ministar finansija Kristijan Lindner najavio obustavljanje bilo kakve nove vojne pomoći Kijevu, u okviru širih napora da se zauzdaju državni troškovi Nemačke.
Takođe, Klarenberg smatra da nije slučajno što u istom okvirnom periodu "Volstrit džornal" objavljuje reportažu u kojoj okrivljuje Kijev za sabotažu "Severnog toka", budući da reportaža, iako "ekstremno apsurdna u svojim tvrdnjama", pruža Berlinu idealan izgovor da istupi iz proksi rata protiv Rusije.
Podsetivši na ključnu ulogu britanskih operativaca u napadu na Krimski most, Klarenberg navodi da London tokom celog sukoba pokušavao da uvuče Zapad dublje u sukob, a da nova laburistička vlada te napore "pojačava".
"Ipak, izgleda kao Imperija (SAD) odbija da proguta mamac, dok nastoji da obuzda ratoborne fantazije Londona. Ovo bi mogao biti ohrabrujući znak da se proksi rat konačno bliži kraju. Ali moramo ostati na oprezu. Britanski obaveštajci verovatno neće dozvoliti da se SAD povuku bez borbe", zaključuje Klarenberg.
