Dokle ide zapadna cenzura: Da li je Durov novi Asanž?

Osnivač Telegrama Pavel Durov mogao bi da doživi sudbinu osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža, budući da njegova društvena mreža na prvo mesto stavlja slobodu govora, što iritira mnoge političare, a njegovo pritvaranje nije zasnovano ni na čemu drugom osim na pokušaju pritiska, rekli su za RIA Novosti stručnjaci.

"Telegram je platforma koja cenzuriše vrlo malo sadržaja... Njihov stav da dozvoljavaju skoro sve na svojoj platformi već dugo iritira političare na Zapadu... Tako da, nažalost, izgleda da bi Durov mogao postati sledeći Džulijan Asanž", rekao je Paskal Lotaz, vanredni profesor neutralnosti na Univerzitetu Kjoto.

Sagovornik agencije je dodao da mnogi sumnjaju da je pritvor Durova bio pokušaj cenzure Telegrama od strane Francuske i Evropske unije.

"Ovo pritvaranje je veoma šokantno. Telegram je aplikacija koja vam omogućava da slobodno komunicirate. Njegov pritvor nije zasnovan ni na čemu osim na pritisku", poručio je francuski političar, pisac i advokat Araš Derambarš.

Okolnosti hapšenja osnivača mesindžera Telegrama Pavela Durova nisu jasne, ali je očigledno da se radi o pokušaju gušenja alternativnih medija, rekao je unuk generala Šarla de Gola Pjer de Gol.

"Poslednji događaji pokazuju koliko se sada suočavamo sa informativnim ratom. Nisu jasne okolnosti hapšenja gospodina Durova, ali je sada jasno da je svrha ovog hapšenja gušenje alternativnih medija", rekao je Pjer de Gol na konferenciji povodom 80. godišnjice oslobođenja Pariza.

I nemački poslanik iz AfD-a Eugen Šmit smatra da je Pavel Durov u zatvoru jer brani slobodu, a njegovo pritvaranje je još jedan primer napada zapadnih zemalja na bezbednu komunikaciju građana.

"Pritvaranje Durova je još jedan primer kako vlade u Berlinu, Parizu i Briselu sve više napadaju i komplikuju bezbednu i šifrovanu komunikaciju među građanima", rekao je Šmit.

Hapšenje Pavela Durova u Parizu deo je šire borbe između Zapada i Rusije u oblasti tehnologije i digitalne privatnosti, izjavio je za RIA Novosti alžirski stručnjak za digitalne tehnologije i sisteme Nasim Lučani.

"Hapšenje Durova je deo šire borbe između Rusije i Zapada oko tehnologije i digitalne privatnosti... Sukob Rusije sa Zapadom oko tehnologije seže izvan samog Telegrama i obuhvata, između ostalog, kontrolu interneta, sajber špijunažu i slobodu izražavanja na digitalnim platformama", rekao je Lučani.

Nije, nego...

Na drugoj strani, francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da se hapšenje Pavela Durova na tlu Francuske dogodilo "u okviru sudske istrage koja je u toku i da ni na koji način nije bilo rezultat političke odluke".

"Na sudijama je da odluče o ovom pitanju", naveo je Makron na Iksu, napominjući da je na pravosuđu da, "uz punu nezavisnost, sprovodi zakon".

Makron je rekao da su se pojavile "lažne informacije nakon hapšenja Durova", ističući da je "Francuska duboko posvećena slobodi govora i da će tako biti i ubuduće".

"U pravnoj državi, slobode se podržavaju u zakonskom okviru, kako na društvenim mrežama, tako i u stvarnom životu, kako bi se zaštitili građani i poštovala njihova osnovna prava", naveo je Makron.

Lider evroskeptične stranke Ustani, Francuska Nikola Dipon-Enjan na Iksu je optužio francuskog predsednika Emanuela Makrona da iza njegove izjave da pritvor Pavela Durova nije politička odluka stoji čisto licemerje.

Prethodno je bivši američki obaveštajac Edvard Snouden optužio Makrona za hapšenje Durova: Uzima taoce da bi pristupio privatnim razgovorima.

Ruski i francuski parlamentarci spremaju odgovor

Ruski i francuski parlamentarci planiraju da oforme komisiju za podršku osnivaču Telegrama Pavlu Durovu ako on ne bude pušten u roku od 48 sati nakon hapšenja, izjavio je lider LDPR-a i šef Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Leonid Slucki.

"Prema francuskom zakonu, Pavel Durov mora biti pušten u roku od 48 sati nakon hapšenja, ako se to ne dogodi, moji kolege parlamentarci i razumni evropski političari planiraju da osnuju rusko-francuski komitet u njegovu podršku", napisao je Slucki na Telegramu.