Premijer Velike Britanije u periodu 2019–2022. Boris Džonson u komentaru za "Volstrit džornal" tvrdi da će za sve koji zavise od ruskog gasa ova zima biti teška, što nije ni blizu tome kako će biti u zimu 2023/2024. godine.
"Za sve koji se oslanjaju na ruski gas ova zima biće veoma teška, iako ćemo to prebroditi zahvaljujući ogromnim organizacionim naporima da obezbedimo zalihe gasa", napisao je Džonson i dodao da će "veći problem nastati sledeće zime 2023–2024, kada će te zalihe biti iscrpljene i kada će se još teže popunjavati".
Džonson je izneo i predviđanje da sledeće zime novi terminali za tečni prirodni gas još neće biti u funkciji, ali i da neće biti spremni planirani vetroparkovi koje brojne evropske zemlje ubrzano grade, a sasvim sigurno neće biti ni novih nuklearnih reaktora.
"Da li ćemo zaista sedeti i čekati, te dozvoliti da se sve ovo dešava dok Putin ne povrati deo svoje snage?", pita se bivši britanski premijer. A odgovor na pitanje koje je postavio našao je u – još masovnijem naoružavanju Ukrajine još smrtonosnijim oružjem.
Ukrajincima, tvrdi Džonson, trebaju bespilotne letelice za otkrivanje mesta lansiranja dronova i projektila, kao i protivvazdušne rakete za njihovo uklanjanje. Jedan Ukrajinac mu je rekao: "'Spitfajri' bi bili dobri."
Međutim, u Velikoj Britaniji više ne proizvode "Spitfajre" (avione iz Drugog svetskog rata), pa Džonson predlaže drugim zemljama koje poseduju adekvatne avione da se odazovu na ukrajinski apel.
Na Džonsonovoj listi pomoći Ukrajini nalazi se i sistemi ATACMS, te oklopna vozila i tenkovi "kako bi brzo zauzimali teritoriju".
Bivši britanski premijer pomenuo je i da je Ujedinjeno Kraljevstvo do sada izdvojilo za Ukrajinu oko 2,3 milijarde funti.
"Znam da su ovi rashodi bolni u vreme fiskalnih ograničenja, ali vreme je novac, i što duže ovo traje, svi ćemo više plaćati vojnu podršku", apeluje Džonson.
"Nije me briga koliko često moram da kažem: Rat u Ukrajini može da se završi samo porazom Vladimira Putina (…) Za ime sveta, pomozimo tim hrabrim Ukrajincima da završe posao, i što brže to bolje", zaključuje Boris Džonson svoj tekst u "Volstrit džornalu".