Tehnički problemi: Kako će (i da li) NASA vratiti dvoje američkih astronauta zaglavljenih u svemiru

Povratak na Zemlju dvoje američkih astronauta zarobljenih na Međunarodnoj svemirskoj stanici biće odložen najmanje do februara zbog problema sa novom "Boingovom" svemirskom letelicom koja je trebalo da ih odveze kući.

"Spejs iks" odložio svemirsku misiju zbog curenja helijuma

NASA je odlučila da se Sunita Vilijams i Beri Vilmor vrate kući letelicom "Spejs iksa", što je njihovu osmodnevnu misiju produžilo na osam meseci. Dodatni problem je nastao kada je kompanija Ilona Maska i sama prijavila tehničke probleme.

Odluka da se izbegne korišćenje "Boingovog" "Starlajnera" dodatni je udarac za svemirske ambicije kompanije koja u poslednje vreme ima ozbiljnih problema u komercijalnoj avijaciji.

Šta je pošlo naopako?

Prvobitni plan je bio da "Starlajner" odveze Vilijamsovu i Vilmora na Međunarodnu svemirsku stanicu, pristane i zatim ih vrati kući nakon njihove kratke misije. Ali je NASA tokom vikenda objavila da će vratiti letelicu na Zemlju bez astronauta. Ovo će omogućiti NASA i "Boingu" da prikupe više podataka o "Starlajneru" bez "većeg rizika nego što je potrebno" za njegovu posadu.

Plan je osmišljen posle višenedeljnih napora da se reše problemi identifikovani tokom njegovog putovanja u junu. Letelica je tri puta imala probleme sa curenjem helijuma i pet otkazivanja sistema za kontrolu reakcije tokom približavanja MSS-u, piše "Fajnenšel tajms".

Novi plan

Novi plan NASA je da uz pomoć "Spejs iksove" letelice "Dragon". Do tada, "nasukani" astronauti će raditi zajedno sa redovnom posadom MSS-a. Svemirsku stanicu snabdevaju svemirske letelice sa posadom i teretne letelice, od kojih je najnovija pristala ovog meseca.

Problem je nastao kada je "Spejs iks" bio prinuđen da odloži poletanje svoje kapsule - zbog curenja helijuma.

Rizici

Naučnici otkrili kako kratko putovanje u svemir utiče na ljudsko telo

Putovanje u svemir je fizički i psihički zahtevno. NASA identifikuje "pet opasnosti" sa kojima se suočava svaka misija na Mars sa posadom. To su svemirsko zračenje; izolacija i zatvaranje; udaljenost od Zemlje i izazovi snabdevanja koje ona stvara; promene u gravitaciji i uticaj na telo; i održavanje bezbednih ekosistema u raketama i svemirskim stanicama.

Ako se Vilijams i Vilmor vrate kako je planirano u februaru, njihov kontinuirani boravak neće biti toliko dug. Rekord u neprekidnom vremenu provedenom u svemiru drži Rus Valerij Poljakov, koji je proveo 438 dana na ruskoj svemirskoj stanici Mir 1994-95.

Šta sve ovo znači za "Boing"?

Odluka NASA da se obrati Masku predstavlja ponižavajući poraz za "Boing" koji je proteklih meseci pod intenzivnim pritiskom i nadzorom zbog problema sa kvalitetom i bezbednošću proizvodnje komercijalnih aviona.

Odbrambeni i svemirski poslovi Boinga takođe su u finansijskim poteškoćama, delom zbog ugovora sa fiksnom cenom sa NASA i Pentagonom. Kompanija je prijavila gubitke od 1,7 milijardi dolara u 2023.

Malo je verovatno da će NASA odustati od "Boinga". Američka svemirska agencija je dizajnirala svoj komercijalni program pre deceniju sa ciljem da dve konkurentske američke kompanije odvedu njene astronaute u svemir.

Nakon što je flota spejs šatlova penzionisana, NASA je 2014. dodelila ugovore "Boingu" i "Spejs iksu" sa fiksnom cenom za prevoz astronauta. Što se tiče tereta, "Spejs iks" i "Nortop Gruman" imaju ugovore sa NASA za isporuku zaliha na MSS.

"Boing" je istorijski igrao ključnu ulogu u svemirskim misijama NASA sa posadom, uključujući sletanje "Apola" na Mesec.

Od agencije je obezbedio početni ugovor od 4,2 milijarde dolara, u poređenju sa 2,6 milijardi dolara koliko dobija "Spejs iks". Maskova svemirska kompanija kasnije je preuzela i posao snabdevanja MSS.