Iako je norveški Nobelov komitet hteo da, odlukom da ovogodišnju nagradu za mir dodeli borcima za ljudska prava s prostora bivšeg SSSR-a, pošalje signal da sukob u Ukrajini mora da se okonča, ukrajinskim laureatima to se nije dopalo. Ne vole što su ih stavili u isti koš s Belorusima i Rusima, piše "Politiko".
Iako su sva tri dobitnika, Belorus Ales Bjaljacki, ruska organizacija "Memorijal" i ukrajinski Centar za građanske slobode, angažovani na istoj stvari – protiv Rusije – ukrajinski aktivisti smatraju da se njihovo delovanje razlikuje od aktivnosti beloruskih i ruskih "kolega".
Pomoćnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak požalio se da je zajednička nagrada podstakla narativ Kremlja o ratu i Putinove tvrdnje o jedinstvu ruskog i ukrajinskog naroda.
"Nagrađivanje tri organizacije za ljudska prava iz tri zemlje ne ide u prilog zaštiti mira, već otvoreno promoviše destruktivnu tezu o istom ozloglašenom 'trojstvu slovenskih naroda' o kome ruska propaganda neprestano govori u svetskom javnom mnjenju", rekao je on za "Politiko".
Podoljak je istakao i da dok su se Ukrajinci borili za opstanak, grupe civilnog društva u Rusiji i Belorusiji u velikoj meri klonile su se akcija protiv rusko-ukrajinskog sukoba.
"Ovo je izuzetno neosetljiv potez u trenucima kada Rusi ubijaju Ukrajince uz pomoć Belorusa", rekla je za "Politiko" Olga Rudenko, glavni urednik lista "Kijev independent" i jedan od favorita za Nobela za mir 2022, te dodala da Ukrajinci ne bi imali ništa protiv da je svako od laureata dobio nagradu pojedinačno. Problem leži u tome što su svi stavljeni u isti koš i to u godini kada su ove tri nacije u vojnom sukobu.
"Kao da 'odrasli' Zapad želi da nas decu zatvori u istu prostoriju posle svađe i naredi da se pomirimo", pojasnila je Olga Rudenko.
Aleksandri Matvijčuk, koja je na čelu nagrađenog ukrajinskog Centra za građanske slobode, čak je zamereno što je primila nagradu s Belorusima i Rusima jer je time počinila svojevrsnu izdaju Ukrajine.
"Razumeo sam reakciju naših ljudi. To je previše bolno za njih, previše bolno za mene", rekao je Matvijčuk za "Politiko". "Ali moramo da iskoristimo svaku priliku, svaku nagradu da govorimo o Ukrajini, da izborimo pravdu."
Nobelova nagrada za mir uručena je laureatima u subotu, 10. decembra, u Oslu.
Nije ovo prvi put da se Nobel za mir pretvori u instrument podrške liberalnim snagama u svetskoj politici, sada kolektivnog Zapada u obračunu s Rusijom.
Imajući u vidu politički prevrat u Ukrajini iz 2014. godine i pokušaj obojene revolucije u Belorusiji 2020, te zapadnu antirusku kampanju, više su nego jasni motivi odluke o dobitnicima ovogodišnje Nobelove nagrade za mir.