Konsultacije o formiranju nove francuske vlade počele su ponedeljak, a predsedniku Emanuelu Makronu je bilo potrebno manje od 24 sata da razbesni lidere levičarskog Novog narodnog fronta (NPF).
On je na taj način doveo u pitanje političku stabilnost čitave zemlje, ali i svoju budućnost na najvažnijoj političkoj funkciji u Francuskoj – i to samo nekoliko dana pre dolaska u zvaničnu posetu Srbiji.
Predstavnici NPF-a su se nadali da će ovog puta uspeti da ubede predsednika da imenuje njihovu kandidatkinju Lusi Kaste na mesto premijera – što je on ranije odbio da učini – i da im dozvoli da formiraju novu vladu u Parizu.
Makron je, ipak, ponovo odbacio mogućnost formiranja levičarske vlade, tvrdeći da ona ne bi bila stabilna, te da bi u startu "protiv sebe imala većinu od 350 poslanika, koja bi je sprečila da deluje". Odlazeći premijer Gabrijel Atal podržao je aktuelnog predsednika, ističući da Francuskoj treba premijer koji bi zastupao stavove "od republikanske levice, preko centra do desnice".
Međutim, ni Makron ni Atal nisu precizirali ko bi mogao da bude novi premijer, koje bi partije obezbedile parlamentarnu većinu i da li je takva "vlada nacionalnog jedinstva" uopšte moguća.
Francuski predsednik se i dalje drži svojih crvenih linija: u vladi nema mesta za predstavnike desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN), ali ni levičarske Nepokorene Francuske, uz objašnjenje da su te dve partije "ekstremističke". Zanimljivo je da su upravo lideri tih partija, Marin le Pen i Žan-Lik Melanšon, na predsedničkim izborima 2022. završili na drugom i trećem mestu, te da predstavljaju verovatno najozbiljnije direktne rivale aktuelnog predsednika.
Makronova loša računica
Makron je, vođen poznatom maksimom "zavadi pa vladaj", pokušao da iskoristi neslaganja unutar NFP-a i razdvoji "umerenije" leve partije od Melanšona. To se vidi u saopštenju Jelisejke palate, u kom se ukazuje da "Socijalistička partija, ekolozi i komunisti u ovoj fazi nisu predložili načine saradnje sa drugim političkim snagama", uz opasku da je "sada na njima da to učine".
U Makronovoj računici, umerene partije levice bi, uz centriste i republikansku desnicu, činile tzv. republikanski front koji bi "ekstremiste" iz RN-a i Nepokorene Francuske ostavio na margini.
Taj plan, međutim, do sada nije dao rezultata: naprotiv, NFP u svojim zahtevima deluje iznenađujuće jedinstveno. Lideri svih partija članica levog bloka su oštro osudili Makronov "pokušaj puča", a lider komunista Fabijan Rosel izjavio je da se francuski predsednik "ponaša kao Donald Tramp".
"U kojoj drugoj zapadnoj demokratiji je volja građana zanemarena u ovoj meri, osim u SAD, gde je gospodin Tramp osporio rezultate izbora i poslao svoje pristalice da napadnu Kapitol?", upitao je on tokom intervjua BFM TV. Socijalisti i zeleni su, takođe, odbacili mogućnost daljih pregovora o vladi.
Nepokorena Francuska je otišla korak dalje i u izuzetno oštrom saopštenju najavila da će započeti postupak opoziva aktuelnog predsednika, pozivajući svoje pristalice na proteste ukoliko predsednik nastavi sa svojim napadom na demokratiju.
Šta je sledeće za Francusku?
S obzirom da je za opoziv francuskog predsednika potrebna podrška oba doba Parlamenta i dve trećine poslanika Donjeg doma, izvesno je da inicijativa Nepokorene Francuske neće dobiti neophodnu podršku, te da će imati prevashodno simbolički značaj.
Međutim, to neće olakšati nezahvalnu poziciju u kojoj se Makron našao. S obzirom da je svojim tvrdoglavim odbacivanjem nominacije Lusi Kaste, čini se, trajno pokvario odnose sa predstavnicima levice, dok je saradnja sa Nacionalnim okupljanjem Marin le Pen nezamisliva, Makron je ostao bez jasnog puta ka stabilnoj vladi i većini u francuskom Parlamentu.
Prema navodima francuskih medija, Makron bi na mesto premijera mogao da imenuje Bernara Kaznevua, socijalistu koji je tu funkciju već obavljao od decembra 2016. do maja 2017, ili Gzavijea Bertrana, republikanca i predsednika saveta regiona O de Frans. Ipak, nije izvesno da bi oni dobili neophodnu podršku za formiranje stabilne parlamentarne većine.
U većini demokratskih država, rešenje ovakve krize mogli bi da budu novi parlamentarni izbori. Međutim, Makron ne raspolaže ni tom opcijom, pošto francuski Ustav predviđa da predsednik, nakon što je raspustio parlament i raspisao izbore, mora da sačeka najmanje godinu dana kako bi to ponovo učinio. Francuzi će, dakle, morati da "prežive" sa aktuelnom sazivom parlamenta najmanje do jula 2025. godine.
Još jedan scenario o kom se govori u francuskim medijima je i formiranje nestranačke ekspertske vlade, koja bi uživala podršku većine, ako ne i svih političkih partija u parlamentu. Ona bi mogla biti formirana po "italijanskom modelu", nalik na vladu Marija Dragija koja je tu zemlju vodila od februara 2021. do oktobra 2022. godine.
Međutim, i ovaj scenario ne deluje optimalno, s obzirom da Francuska nema ranijeg iskustva sa takvim vladama, a Makron nije poznat po spremnosti da sarađuje sa drugim donosiocima odluka, koji bi mogli da imaju drastično drugačije stavove po ključnim pitanjima.
Čini se da Makron pred sobom nema dobrih opcija, kao i da Francusku očekuje vrela politička jesen – čiji je ishod daleko od izvesnog.