Finska "u ovom trenutku" neće slati oružje dugog dometa Ukrajini
Finski predsednik Aleksandar Stub rekao je da njegova zemlja trenutno ne namerava da šalje visoko precizno oružje dugog dometa Kijevu, zbog blizine njegove zemlje Rusiji.
Stub je u intervjuu za finsku državnu televiziju Ile u utorak ponovio da je Helsinki posvećen pružanju vojne pomoći Kijevu. On je, međutim, ocenio da slanje oružja dugog dometa Ukrajini "u ovom trenutku nije potrebno".
"Moramo imati na umu da je Finska na prvoj liniji. Granica od 1.340 kilometara između NATO-a i Rusije znači da mi imamo svoju ulogu u ovom odbrambenom ratu", rekao je on za Ile, a citira TASS.
"I jedan cilj za nas je da osiguramo da naša teritorija ne može biti napadnuta sa ruske strane", dodao je finski predsednik.
Istovremeno je naglasio da Finska neće uvoditi nikakva ograničenja na upotrebu oružja koje Helsinki šalje Kijevu.
"Da odgovorim direktno na pitanje: Da, ukrajinske oružane snage mogu koristiti zapadno oružje za udar na rusku teritoriju", rekao je Stub.
Ranije ovog meseca list "Iltalehti" izvestio je da NATO planira da razmesti oklopnu brigadu do 5.000 vojnika u jugoistočnom delu Finske, navodno u preventivne svrhe.
Finska je postala članica NATO-a u aprilu 2023, navodeći kao razlog zabrinutost zbog sukoba između Rusije i Ukrajine. Moskva je zauzvrat obećala da će prilagoditi svoj odbrambene kapacitete u severozapadnom delu Rusije, a predsednik Vladimir Putin je upozorio na moguće "probleme" sa susednom Finskom nakon odluke da se pridruži vojnom bloku predvođenim SAD.
Putin je takođe odbacio tvrdnje Zapada da Rusija namerava da napadne zemlje NATO-a, istakavši da Moskva "nema ni geopolitičkih, ni ekonomskih, ni političkih, ni vojnih interesa da se bori sa zemljama NATO-a".
Helsinki i Kijev su u aprilu potpisali desetogodišnji bezbednosni sporazum, koji je Vladimir Zelenski nazvao "snažnim dokumentom koji dokazuje spremnost Finske da nastavi da podržava Ukrajinu" u njenom sukobu sa Rusijom.
Moskva je više puta osuđivala zapadne isporuke oružja Kijevu, tvrdeći da one čine Zapad direktnim učesnikom sukoba. Helsinki se takođe pridružio Estoniji i Poljskoj u podršci ukrajinskog upada u rusku Kursku oblast ranije ovog meseca, tvrdeći da je to spada u pravo Ukrajine na samoodbranu.