Svet
Borelj: EU će tražiti način da zaobiđe veto Mađarske na vojnu pomoć Ukrajini
Stavovi mađarske vlade u suprotnosti su sa opštom politikom EU, zbog čega današnja sednica nije održana u Mađarskoj, objasnio je Žozep Borelj
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj izjavio je da je odlučio da današnju neformalnu sednicu ministara spoljnih poslova zemalja članica Unije premesti iz Budimpešte u Brisel zbog stava mađarskih vlasti koji se ne poklapa sa politikom EU, i ocenio da zemlje EU treba da razmotre načine da zaobiđu veto Mađarske na vojnu pomoć Ukrajini.
Mađarska inače sada predsedava EU, te je ovaj sastanak po tradiciji trebalo da bude održan u Budimpešti.
"Smatrao sam da bi bilo mnogo adekvatnije da se ovaj sastanak održi u Briselu, jer je niz stavova koje je iznela mađarska vlada u suprotnosti sa opštom politikom EU", izjavio je Borelj.
Visoki predstavnik EU je poručio i da zemlje EU treba da razmotre načine da zaobiđu veto Mađarske, jer je neprihvaljivo da veto jedne zemlje EU ne dozvoljava korišćenje 6 milijardi evra u okviru Evropskog mirovnog fonda (EPF) za kompenzaciju vojne pomoći koja je već pružena Ukrajini, izjavio je danas za spoljnu politiku i bezbednosti Žozep Borelj.
"Na tekućim računima (u okviru EMF-a) imamo zamrznutih 6 milijardi evra, koji ne mogu da se koriste za nadoknadu podrške koju su Ukrajini već pružile neke države članice. Tražiću načine da zaobiđem ovaj veto jedne države članice, koji je neprihvatljiv", rekao je Borelj u Briselu pred početak neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova zemalja EU, prenosi "Ukrinform".
Odgovarajući na pitanje o razlozima održavanja neformalnog sastanka evropskih ministara u Briselu, a ne u Budimpešti, glavnom gradu Mađarske, koja predsedava EU, Borelj je rekao da fokus nije na tom pitanju, već na ključnim odredbama pomoći za Ukrajinu.
"Nije toliko važno gde se to dešava – ovde, u Briselu, ili u Budimpešti. Ono što je važno nije pitanje 'gde', već pitanje 'šta'. Važno je da po prvi put direktno obezbeđujemo finansiranje (odbrambene) industrije Ukrajine. Za ove namene je već poslato 1,4 milijarde evra", napomenuo je Borelj.
On je podsetio da je ranije Evropski mirovni fond korišćen za novčanu nadoknadu zemljama članicama za podršku Ukrajini. Od sada EU šalje novac direktno Ukrajini, posebno novac koji dolazi od zamrznute ruske imovine. Ovi resursi takođe dolaze u zemlje članice, ali ne više kao kompenzacija, već za povećanje direktne vojne pomoći Ukrajini.
Prema Borelju, ovaj razvoj događaja je "važna nova činjenica".
"Ohrabrujemo države članice da ispune svoje najavljene obaveze u oblasti protivvazdušne odbrane i nastavićemo da podržavamo ukrajinsku civilnu infrastrukturu. Znamo da je cilj Rusije da uništi energetske kapacitete Ukrajine", rekao je visoki predstavnik EU.
Prema njegovim rečima, pored vojne komponente, evropski ministri će danas razmotriti diplomatsko učešće EU u obezbeđivanju široke međunarodne podrške Formuli mira predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.
U Briselu je počeo neformalni sastanak Saveta ministara spoljnih poslova EU, čije je glavno pitanje nastavak vojne podrške EU Ukrajini. Ovo pitanje će sutra biti razmatrano na neformalnom sastanku ministara odbrane zemalja EU, koji će takođe biti održan u Briselu.
Borelj je, podsetimo, ranije više puta iskazivao nezadovoljstvo politikom Mađarske kada je u pitanju ukrajinski sukob.
Zapad je, takođe, oštro reagovao i na mirovnu misiju mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je u prethodnom periodu razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, ali i Vladimirom Zelenskim i drugim istaknutim političarima, a sve u cilju razrešenja sukoba.
To se, pak, EU nije dopalo, te je Brisel optužio mađarskog premijera da je navodno zloupotrebio predsedavanje EU i delovao u njeno ime, bez odobrenja Unije.
